Да Србија иде у добром правцу, сматра 38 одсто грађана, што је, у односу на прошлу годину, повећање за десет одсто, показало је најновије истраживање Цесида, које је презентовано јавности. Резултати показују да је истовремено за један одсто порастао број грађана који оцењују да живе неподношљиво, и сада их је 12 одсто. Ово истраживање спроведено је у периоду од 6. до 14. априла на узорку од 1.000 грађана, по систему „лицем у лицем у оквиру домаћинстава”, а постављено је 108 питања. Како је рекао Ђорђе Вуковић, програмски директор
Цесида, дуги низ година знатно више грађана сматра да Србија иде у лошем смеру, али је сада значајно порастао број оних који мисле да иде у добром смеру – проценат од 38 одсто је највећи до сада. Вуковић је истакао да је ово показатељ какву перцепцију грађани имају, пре свега, према томе како влада управља земљом. Он је додао: „Имајући ово у виду, може се предвидети и какви ће резултати избора бити.”
Према Вуковићевим речима, мада и даље више грађана сматра да земља иде у погрешном смеру, број оних који тако мисле смањен је за девет одсто и сада износи 42 одсто, у односу на 51 одсто, колико је било прошле године.

Према овом истраживању, број оних који оцењују да они и њихова породица живе добро исти је као и лане – шест одсто, али је порастао број оних који мисле да живе осредње са 25 одсто на 33 одсто, док је број оних који живе подношљиво пао за два одсто, са 27 на 25 одсто.
Истраживање је показало да долазак на власт коалиције окупљене око Александра Вучића 29 одсто грађана доживљава као почетак препорода Србије, 15 одсто њих као почетак пропадања, а 37 одсто сматра да је све остало исто, само су једни заменили друге, док 19 одсто њих не зна ни не размишља о томе. Вуковић је казао и да је битно промењен став грађана према томе шта се догодило 5. октобра 2000, па је тако 29 одсто грађана 2007. године тај датум доживљавао као почетак демократског преображаја Србије, а 19 одсто да је то почетак пропадања, а сада њих 14 одсто сматра да је то био почетак демократског преображаја, а 25 одсто да је почетак пропадања.
Занимљив је однос грађана према демократији, па се тако 41 одсто грађана слаже са ставом да је демократија добра јер омогућава да грађани утичу на политику, 41 одсто се слаже да је у демократији сувише неодлучности и расправљања, а њих 33 одсто мисли да демократије нису успешне у одржавању реда. Резултати су показали да у Србији постоји висока етничка дистанца према Албанцима (највећа 68 одсто), Бошњацима, Хрватима, Мађарима и Ромима. Што се брака тиче, Албанци су, на пример, сто одсто против бракова са Србима. Забележена је и социјална дистанца према мигрантима.
