• Analize I Kolumne

    Aвганистанцима талибани и исламски емират бољи од НАТО окупације и американаца

    После Ирака, Сирије, Либије НАТО пакт предвиђен Сједињеним Америчким Државама оставио је за собом још једну спаљену и опустошену државу.

    Амерички интервенционизам показао се погубним и на Хаитију, Србији, Републици Српској, Босни и Херцеговини …

    Многи се питају како је Авганистан пао тако брзо и лако пред слабо наоружаним талибанима.

    Американци су своје послушнике, по угледу на оне у Ираку или на Косову, наоружавали најсавременијим наоружањима.

    Ипак, Авганистанци нису веровали у америчку верзију наметнуте  томахавк демократије кроз окупацију апачима и осталим средствима за убијање и застрашивање.

    Зато се практично нису озбиљно ни супротствили Талибанима.

    Да праве борбе неће бити постало је јасно када се Талибанима предао и Лав од Херата најпознатији војсковођа у Авганистану.

    Једноставно, Американци и Нато су дводеценијском окупацијом огадили толико појам демократије Авганистанцима, да су се они определи да се не супротставе исламском емирату само да виде леђа америчким плаћеницима.

    До пре само неколико дана нико није могао да замисли да ће талибани неометано ући у Кабул, град од шест милиона људи.

    Авганистански председник Ашраф Гани рекао је данас да је донео тешку одлуку да напусти земљу када су талибани напредовали да би избегао „крвопролиће“ и признао да су „талибани победили“.

    „Талибани су победили… и сада су одговорни за част, за имовину и самоочување њихове земље“, написао је Гани у поруци на Фејсбуку упућеној држављанима Авганистана.

    Талибани нису победили несрећног Ганија или авганистански народ, они су победили Сједињене Америчке Државе, Нато Пакт и њихов интервенционизам од Хаитија до Косова.

    Ово може бити порука свим слугама Нато пакта широм света.

    Американци када процене да им је нешто превише скупо одлазе, а домаће плаћенике и штићенике или препусте на милост или немилост или их транспортују до неке нове колоније попут Косова из које ће се повући или побећи неком другом приликом када то неком њиховом председнику буде одговарало из унутрашњополитичких односа у САД.

    Очигледно је Бајден повукао своје војнике без икаквог размишљања о последицама тог потеза по његове штићенике.

    Можда би штићеници Американаца и Нато слуге о томе требали да размишљају и на другим локацијама на свету, па и у Украјини и на Косову и Метохији.

    Чак и Бошко Јакшић, доказани поштовалац НАТО интервенционизма каже да је ово било “Себично, срамно и трагично америчко повлачење из Авганистана“.

    А Европска унија, та верна слуга Нато-а у свим његовим освајачким походима сада ће морати да се суочи са стотинама хиљада избеглица из Авганистана.

    Мудра стара дама подићи ће око себе у Мађарској, Хрватској, Литванији и другим земљама бодљикаву жицу да те несрећнике који су служили америчким интересима задржи на Балкану или у источној Европи.

    КО СУ ТАЛИБАНИ?

    Талибани, односно “студенти” на паштунском језику, појавили су се почетком 1990. године у северном Пакистану, након повлачења совјетских трупа из Авганистана.

    Први пут су се истакли у граничној области северног Пакистана и југоисточног Афганистана 1994. године.

    Обећали су да ће се борити против корупције и унаприједити безбедност, а у то вријеме многи Авганистанци су били уморни од бахатости и међусобних сукоба муџахедина током грађанског рата, преноси Тањуг.

    Сматра се да су се талибани први пут појавили у верским школама, које је углавном финансирала Саудијска Арабија, проповиједајући “тврду струју” ислама.

    Провели су сопствену “строгу верзију” Шеријата (исламског закона) и увели брутална кажњавања.

    Мушкарци су терани да пуштају браде, а жене су морале носити бурку, која им покрива читаво тијело.

    Талибани су забранили телевизију, музику и биоскопе, а нису одобравали ни образовање девојака.

    Из југозападног Авганистана талибани су брзо проширили свој утицај.

    У септембру 1995. године заузели су покрајину Херат, која се граничи с Ираном.

    Тачно годину дана касније заузели су Авганистанску престолницу Kабул, свргнувши режим предсједника Бурханудина Рабанија, једног од утемељивача авганистанских муџахедина.

    До 1998. године талибани су имали контролу над готово 90 подсто земље.

    Оптуживали су их за различита кршења људских права и културолошка недела.

    Један од озлоглашених примјера догодио се 2001. године, кад су талибани почели уништавање познатих скулптура Буде у Бамијану, у централном делу Авганистана.

    Н.П.

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com