• Društvo

    Мицуловићи без посла и пара одгајају осморо деце

    У Варварин Селу постоји велики споменик, изграђен пре око тридесет година као помен борцима погинулим у ослободилачким ратовима, и то од 1804. до 1945. године.

    Лепо је што су се Варваринци сетили својих предака који су положили живот за слободу, али могли би да обрате пажњу и на борце за слободу који су још увек у животу, попут Саше Мицуловића.

    Недалеко од куће храбре жене Живке Марковић, која је родила дванаесторо деце и о којој смо већ писали, залепљена уз комшијску спратну кућу, налази се потпуно неусловни дом Мицуловића.

    Породица Мицуловић је овде дошла пре око три године из села Падеж код Крушевца, где су живели, како сами кажу, у „картонској кући, без воде и струје“.

    У Варварин Селу су нашли нешто боље услове живота, а највише их је привукло то што је у близини основна школа.

    Мицуловићи су многобројна породица.

    Четрдесетогодишњи Саша и тридесетосмогодишња Мирјана имају осморо деце.

    Ћерке Индира и Силвана су удате и живе на другим местима са својим породицама.

    Ћерка Нада и зет Беким Рамић живе у истом домаћинству, а имају двоје деце – трогодишњег Дениса и једногодишњу Денису.

    Саша и Мирјана имају још петоро деце – шеснаестогодишњу Ђулијану, тринаестогодишњег Живослава, десетогодишњу Санелу, шестогодишњу Анастасију и четворогодишњу Амелу.

    Саша нам говори о свом животном путу.

    „Био сам војник на одслужењу војног рока 1999. године у Пљевљима, када је почео рат.

    За време ратних дејстава, доживео сам тешку саобраћајну несрећу – камион који нас је превозио се преврнуо, тако да је било неколико погинулих и више повређених.

    Мени је била тешко повређена кичма и лева рука.

    Лечен сам на Војно-медицинској академији у Београду и сада се осећам добро, али нисам потпуно радно способан јер не могу да радим тешке физичке послове и морам да се чувам хладноће.“

    Како данас живи ветеран из рата 1999. године? Кућа у којој обитава се једва може назвати кућом.

    Склепана зградица са стотину рупица кроз које продире промаја, влага и кишница, нема купатило нити судопер, услови живота потпуно недостојни двадесет првог века.

    Саша је завршио основну школу и радо би се запослио на радном месту које одговара његовом здравственом стању, али посла нема.

    Ћерка Ђулијана је завршила основну школу, али нема материјалних могућности да се школује даље.

    Живославу су другови из одељења поклонили стари компјутер, тако да су Мицуловићи повезани на интернет.

    Дужни су за електричну енергију око педесет хиљада динара, па дуг измирују на рате.

    Највреднија имовина коју Мицуловићи имају је дорат Дерби.

    Саша повремено налази послове у пољу где ради за надницу, а често коњем и запрежним колима превози различит терет за новац.

    Зет Беким зарађује на сличан начин.

    Женски део породице је заокупљен бригом о деци, тако да не може да зарађује.

    Да ли приличи да учесник рата, повређен док је бранио отаџбину, живи у описаним условима?

    Драгана Костић

    Фото: Љубомир Костић

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Варварин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com