Подношење жалбе на нељубазно медицинско особље, начин лечења, предуго чекање пред ординацијом, немогућност да се преглед закаже телефоном јер се нико не јавља – управо због ових проблема 154 пацијента обратило се прошле године заштитнику права осигураника. Како за „Политику” објашњавају у РФЗО-у. Пријаве које су се односиле на начин лечења прослеђене су здравственој инспекцији Министарства здравља. Пријаве које су се односиле на нељубазност упућене су директорима здравствених установа, који су у појединим случајевима према медицинарима предузели дисциплинске мере.
У току 2015. године заштитницима права осигураних лица, којих има при свакој здравственој установи, поднето је укупно 239 пријава. Од тог броја, 72 су биле основане – у нздравстајвећем броју случајева радило се о повреди права да се специјалистички прегледи морају заказати у року од 30 дана. Овај проблем се најчешће јавља код заказивања ултразвучног прегледа, неуролошког снимања електромионеурографијe (ЕМНГ) или колоноскопије – прегледа код гастроенетеролога.
– Интервенцијом заштитника права омогућено је да се пацијентима прегледи закажу у прописаном року. Уколико то није било могуће, на пример због квара апарата, пацијенти су упућени у приватне установе, а потом су им рефундирани трошкови прегледа. Писани одговор заштитника права осигураних лица сматра се доказом о датуму јављања здравственој установи уместо потврде здравствене установе о разлозима због којих осигурано лице није примљено на преглед – одговорили су нам у Фонду.
У Фонду признају да „поменуту потврду здравствене установе углавном избегавају да издају, јер трошкове тих прегледа код приватника сноси државна здравствена установа која није била у стању да пружи услугу.
Занимљиво је да постоји велика разлика између броја пацијената који су „пресавили табак” и писменим путем се жалили заштитнику права осигураника и оних који су затражили само информације.
Пацијенти су се најчешће жалили зато што им специјалистички преглед није заказан у законском року од 30 дана
Заштитницима права осигураних лица се у 2015. години обратило 22.066 грађана. Најчешћа питања, како кажу у Фонду, била су у вези са остваривањем права не лекове, са ослобађањем од плаћања партиципације и остваривањем права на лечење у месту привременог боравка. Највећи број пријава због повреда права уложен је заштитнику права у Клиничком центру Војводине – чак 45. У Клиничком центру Србије примењена је само једна жалба, у КЦ Нишу – две.
„Објашњење може да буде да у осталим клиничким центрима, за разлику од КЦ Војводине, постоји боља организација и већа спремност руководства да се одређене неправилности одмах отклоне”, објаснили су у Фонду.
Доктор медицинских права Хајрија Мујовић Зорнић, потпредседница Удружења правника за медицинско и здравствено право, сматра да су пацијенти неинформисани коме треба да се обрате када сматрају да су повређена њихова права у лечењу. Само 239 пријава сматра нереално малим бројем за читаву територију Србије у периоду од годину дана.
– Мање важне мањкавости здравственог система су у Србији избиле у први план. Тривијално је да пацијент тражи помоћ правника због нељубазности или неоверене књижице, а да не зна коме да се обрати када се догоди инцидент или сумња на грешку у лечењу. Треба грађани да реагују и када се испостави да нису на време добили упут за лечење код специјалисте, јер од тога зависи и да ли ће лечење бити успешно – сматра наша саговорница.
Према њеном мишљењу, није добро садашње законско решење, по којем постоје одвојени заштитници осигураника, који брину о социјалним правима и заштитници права пацијената при локалним самоуправама. Др Мујовић Зорнић сматра и да велика разлика између броја оних који су се обратили и броја захтева који су решавани, може двојако да се тумачи. Прво, да су пацијенти добили ефикасне савете и информације, али и да су одустали од притужби, убеђени да никакву заштиту неће добити.
