Imamo pred vama moralnu i političku obavezu da objasnimo zašto su bezuspešno okončani pregovori koji su vođeni sa predstavnicima nekoliko najvećih levo orijentisanih političkih opcija, odnosno zašto Reformisti nisu deo koalicije u Nišu predvođene Demokratskom i Socijal Demokratskom strankom (iliti dvema Demokratskim strankama).
Naime, ideja vodilja nas, niških Reformista, bila je da napravimo jedan veliki opozicioni i opštenarodni front protiv loše vlasti. Pri tom, Reformistička ideja je da nije više dovoljno samo kritikovati lošu vlast (videli smo kako je to bilo prošlo), već treba pokazati i na delu da si drugačiji od njih.
Međutim, potpuna nespremnost čelnika opozicionih „političkih velesila“ da suštinski prihvate činjenicu da se i oni sami moraju menjati, kao i njihova očigledna krajnja neiskrenost dovela je dotle: Da smo se tri meseca dogovarali, a da se ništa nismo dogovorili!
Dakle, nije glavni razlog taj što je takvoj koaliciji gospodin Vladimir Domazet nametnut za nosioca liste (iako smo mi, Reformisti, imali nekoliko drugih, boljih rešenja).
Nije glavni razlog ni to što nam je u poslednjem trenutku u koalicionom ugovoru kao većinski partner „poslužena“ i neka manjinska stranka Rusina, kojih u Nišu skoro i da nema.
Glavni razlog je što u svojoj osnovnoj ljudskoj nekorektnosti, političkom neznanju i bahatosti, njih nekolicina „političkih divova“ nisu čak našli za shodno ni da sačine validni koalicioni sporazum, koji bi se uopšte mogao razmatrati.
Drugim rečima, hteli su nekim nadrealnim „lovom u mutno“ samo da sve svoje koalicione saveznike ubede da im potpišu da mogu i u njihova imena da rade šta hoće.
Sa čime onda izaći pred građane?
Zato Reformisti ne mogu da budu deo takve jedne nezdrave koalicije, gde se ni osnovni red ne zna, niti poštuju koalicioni saveznici.
