Оперска дива Јадранка Јовановић први пут се нашла на једној изборној листи, а одлучила се за Српску напредну странку, одазвавши се на позив лидера ове партије Александра Вучића. Она за „Политику” објашњава да је, између осталих, један од разлога њеног ангажмана то што је у Вучићу препознала „човека од акције, који улаже огромне напоре да се изађе из ове мучне транзиције”.
Зашто сте се одлучили за директан улазак у политику?
Сви, али баш сви, без обзира на то за кога ће гласати, слажу се да у култури никако није добро. Уместо да критикујемо, кроз интервјуе, што сам и ја чинила до сада, желим да покушам, колико је могуће, да се на пољу културе нешто уради. Може и тако да се формулише, као што сте ви рекли, „директан улазак у политику”, али ја себе не доживљавам на тај начин. И до сада сам, нарочито у иностранству, као представник своје земље, на уметничким конференцијама за штампу поводом оперских премијера доживљавала тешка и провокативна питања о Југославији, касније Србији. За одговоре нисам била ни обучена ни припремљена. Стављајући у озбиљне ризике моју међународну каријеру храбро и са жаром штитила сам свој народ снагом уверења и истине.
Како је дошло до тога да будете на листи СНС-а?
Директно ме је позвао премијер Александар Вучић. Ми смо се упознали и зближили давно, после 5. октобра, онда када он није учествовао у власти, и када је требало имати храбрости дружити се са њим. Зна се око кога се тискала већина јавних личности у то време. Ко је поштен, не може да не примети његово изразито лидерство, невероватну агилност, храброст да се говоре ствари које се не свиђају ни истоку ни западу, а ни сопственим гласачима. Посебно поштујем то што не употребљава флоскуле и испразне формулације, без акције. Много је нагомиланих запуштених проблема, који су годинама остављани да их неко други решава. У Србији људи више воле да седе по кафићима и теоретишу, него да засучу рукаве и да раде. Све ово, уз наше узајамно поверење које је прошло многе испите, одлучило је да прихватим један топао и директан позив, да у области културе помогнем колико могу.
Не плашите се да би овај улазак у политику могао негативно да се одрази на вашу каријеру, пошто људи углавном воле да критикују уметнике кад се политички ангажују?
То негативно, зна се, ја сам већ доживела и преживела после 2000. године, и то због неприпадања заслужним грађанима за оно што се звало „демократске промене”. Али, моја каријера није зависила и не зависи од политичких дешавања у земљи, она се снагом мога дара развијала као институција за себе. Живим ослањајући се на себе саму, тако да ми није проблем да имам против себе цео свет, ако сам са собом у хармонији и следим своја уверења. И још нешто о критикама. Цео живот сам на сцени, свима је дозвољено да ме критикују: од критичара, музичких уредника, директора до сваког слушаоца појединачно, и све што кажу у праву су. Али, на сцени сам ја, не они! Док сам годинама слушала бесомучно понављање речи „демократија”, моје очи су виделе драстично осиромашење земље. Гашење српских банака, сумњиве приватизације, распродаје фабрика… Србија је муњевитом брзином губила економску независност. Поставља се питање како сада, у постојећим условима, водити једну економски зависну земљу, мада је јасно да је одавно независност дискутабилна категорија у савременом свету. Ја видим лидера који чини надљудске напоре да Србија поврати што већи проценат изгубљене независности.
Хоћете ли бити посланик, или идете у извршну власт?
Већ 36 година сам „на функцији” коју би пожелео пре свега сваки уметник, па и већина политичара. Захваљујући интернационалној каријери постала сам економски независна. Обишла сам земаљску куглу, сарађивала са највећим уметницима света, сусретала се са светским државницима, доживела велику љубав и поштовање сопственог народа и, оно најважније, својом даром и личношћу била репрезентативни представник Србије у свету.
