Уредништво „Политике” веома је непријатно изненађено неаргументованим нападом Наташе Кандић на наш лист у прексиноћњем интервјуу са председником Владе Србије, емитованом на ТВ Б92. Оснивачица Фонда за хуманитарно право питала се да ли „једне дневне новине на насловној страни смеју да напишу да српска страна није остала дужна, већ је организовала повике у Сребреници да ће поново клати”.
„Била сам шокирана, премијер је то поменуо, оградио се, како се Шешељева пресуда прославила у Сребреници, када су аутомобилима прослављали победу и викали – ’Поново ћемо клати’. Реакција премијера била веома добра управо у контексту помирења. Сасвим је непримерено оно што је „Политика“ објавила.”
Госпођа Кандић је, по свом старом обичају, крајње тенденциозно извукла реченицу из контекста и схвата је онако како њој највише одговара.
А ево шта је „Политика“ заиста објавила у броју од недеље, 3.априла, у тексту Александра Бојовића под насловом „Суд који је пресудио себи“:
„Пресуда Караџићу од 40 година робије изазвала је незадовољство у Сарајеву, а затим и нове трзавице у односима с Београдом. Изјава Бакира Изетбеговића да ће бошњачка страна помно прочитати пресуду не би ли нашла основ за ревизију старе и неуспешне босанске тужбе против Србије за геноцид, с разлогом је изазвала веома оштро реаговање Александра Вучића. Хрватска је експлодирала само неколико сати после одлуке Хашког већа да је Војислав Шешељ слободан човек. Ни српска страна није остала дужна – у четвртак увече Сребреницом су тутњали аутомобили чији су возачи и путници славили „победу”, уз погрде и претње да ће „поново клати” Бошњаке.”
ОснивачицаФондаза хуманитарноправоу разговору саАлександром Вучићем лажно јегледалишту ТВ Б92 представилатекст из „Политике” „Суд који је пресудио себи”
Сваки добронамеран читалац лако ће извући закључак о томе да ли је „Политика“, коментаришући неодмерене реакције у региону на пресуду Караџићу, била „непримерена“, како тврди Наташа Кандић, или је заправо жигосала неприхватљиво понашање, како бошњачких и хрватских, тако и српских екстремиста. Из контекста је јасно да је наш новинар осудио националистичке испаде свих страна. Уосталом, у наставку текста споменута је и Наташа Кандић: „Готово нико не спори да су припадници српског народа починили страшне злочине у рату почетком деведесетих година прошлог века, као уосталом и припадници других балканских народа. Срби су на располагању имали највише оружја и опреме, јер су располагали силом коју је ЈНА после повлачења из БиХ и Хрватске оставила иза себе. У Сребреници су војне, полицијске и паравојне формације снага босанских Срба масовно ликвидирале хиљаде бошњачких мушкараца, међу којима је било и дечака. Видео-снимак злочина када припадници „Шкорпиона” после Сребренице убијају везане и изубијане заробљенике трауматизовао је целу српску нацију. Тај снимак је Наташа Кандић из Фонда за хуманитарно право доставила Хашком трибуналу и он је страшан и упечатљив доказ о злочинима над Бошњацима.”
Јасно је да је госпођа Кандић поступила крајње манипулативно кад је покушала да искриви и лажно представи ову јасну осуду националистичких злочина у „Политици“ милионском гледалишту телдвизије са националном фреквенцијом. Ни уз намеру какву је показала госпођа Кандић није могуће представити ове реченице као подршку националистичким претњама.
Уредништво „Политике” енергично одбацује подметање госпође Кандић, која је протеклих година показала да се не либи ни од најтежих, недоказаних и недоказивих оптужби против оних који јој ииз неког разлога нису по вољи.
