„Само ако је ментор подстицао кандидата да плагира и преписује може се позвати на одговорност. Ја јесам у великој мери проверавао наводе из овог доктората и ту морам да признам да ми је промакло пар примера. Нисам био нарочито срећан овим радом, јер је био слабији али је задовољио неки минимум. Да је рад оцењиван по „болоњи“, добио би шестицу“, каже Вељановски.
Он је раније за Пиштаљку рекао да је спорна дисертација „провучена“ кроз програм за откривање плагијата и да је резултат „био два процента“. „То се свуда толерише“, казао је Вељановски.
На седници Наставно-научног већа ФПН-а одржаној 24. марта, са 30 гласова „за“, три „против“ и 20 уздржаних усвојен је извештај комисије коју су чинили професор у пензији Бранимир Стојковић, професор Сњежана Миливојевић и професор Мирољуб Радојковић и која је утврдила да дисертација „показује читав низ грубих прекршаја правила академске честитости“.
Комисија је направљена како би се провериле сумње анонимних узбуњивача који су прошле године указали на плагијате у докторату Радмиле Чокорило. Претходно је њена дисертација прошла одбрану пред угледним професорима ФПН-а, о чему је Пиштаљка већ писала.
Радмила Чокорило није хтела да коментарише одлуку Наставно-научног већа, рекавши да је то „само прва степеница у доказивању или оспоравању“.
Она нас је упутила на свог адвоката Горана Драганића и послала нам допис који је он упутио декану Симићу. Драганић, између осталог, у том допису тврди да пријава узбуњивача „представља недозвољен и непринципијелан притисак који доводи у питање фер, праведан и научни приступ у решавању питања оцене докторске тезе моје клијенткиње“.
Он наводи и да је Правилник о академској честитости на ФПН-у усвојен 2012. године, а да је Чокорило дисертацију одбранила 2011, те да је комисија поступала „незаконито и неуставно“ пошто Устав забрањује ретроактивну примену закона и општих аката. И поред позивања на ту уставну забрану, Драганић у име Чокорило тражи да се формира нова комисија која ће проценити оригиналност њеног докторског рада.
Саговорници Пиштаљке који добро познају историју Универзитета у Београду кажу да до сада у тој институцији није забележен случај одузимања докторске титуле због плагијата.
Аутор: Извор: Пиштаљка