Од нашег сталног дописника
Бањалука – „Пустите нас да живимо”, „Зашто да трујете себе кад можете нас”, „Нова правила ЕУ: смеће искључиво бацајте пред комшијска врата” транспаренти су с протеста „Млади кажу не нуклеарном отпаду”, одржаног у Новом Граду. Организатори у Еколошком удружењу „Грин тим” из Новог Града (РС) противе се намерама Хрватске да радиоактивни отпад складишти у Двору, на самој граници са БиХ.
„Ми не желимо радиоактивни отпад 800 метара од реке Уне. Ово се тиче будућности младих у обе државе и оба ентитета”, каже за наш лист Марио Црнковић, председник „Грин тима”. Слични протести најављују се и с друге стране државне границе, у Хрватској.
О намерама да се у касарни Черкезовац на Трговској Гори одлаже и складишти радиоактивни отпад из нуклеарне електране „Кршко” годинама се извештава. Еколози протестују, парламенти доносе резолуције, а највиши званичници из Бањалуке и Сарајева траже објашњење. Из Загреба само ћутање.
Хрватска до 2023. треба да нађе решење за половину отпада из „Кршког”, а до 2043. године и за високорадиоактивни отпад. Из Словеније су нудили локације, али су их хрватске власти одбиле. Она у Врбини (код „Кршког”) близу је Загреба и водозахватне зоне.
Власти у Републици Српској и БиХ упозоравају да би отпадом у Черкезовцу било угрожено 230.000 становника.
„Била би загађена и вода за пиће, јер је локално становништво црпи из реке Уне”, каже потпредседница Владе РС Сребренка Голић. Власти РС упозоравају и да овај трусни терен с обиљем подземних вода није погодан.
У репортажи за хрватске „Новости” наводи се да се нико од мештана у Двору (Хрватска) не слаже с намером државе да се центар за радиоактивни отпад гради у тој општини. Бесни су зато што је држава водила процес мимо њих и локалних власти. Пет хиљада становника ове општине, махом српске националности, изразило је противљење на девет грађанских зборова. Тамошњи мештани испричали су да највише страхују од отпада који треба да дође после 2043, кад „Кршко” престане с радом. Верују да је тај радиоактивни материјал најзагађенији.
„Неће бити здраве хране нити ће та шума бити здрава. Нико је неће хтети ложити ако прихватимо овде тај нуклеарни отпад. А изгледа да смо га већ прихватили”, испричао је мештанин пограничног села Јаворник.
Наде се полажу у то што Хрватска тек мора да изради студију утицаја на околину и потврдити да је Черкезовац погодан за збрињавање радиоактивног отпада.
„Оригиналних пет-шест подручја за одлагање тог отпада је разним политичким кампањама мицано с листе могућих локација, док, на крају, нисмо остали само с том регијом, која, у ствари, није издвојена по природним карактеристикама квалитетне локације, него због политичке запуштености и слабог утицаја у Загребу, а то је регија уз границу с БиХ”, рекао је за „Дојче веле” Тони Видан из Удружења „Зелена акција” из Загреба.
Порицање Хрватске да се спроводе стратешки документи који Черкезовац одређују као најизгледнију локацију за складиштење можда је због тога што се мештани противе изградњи у њиховом крају, извештава РТЛ. Ни надлежни у Двору немају информације. Ова телевизија констатује да за ову врсту послова европски прописи предвиђају међудржавну сарадњу и укључивање јавности и становништва у одлучивање.
Двадесет шест еколошких организација из БиХ успротивило се овом пројекту Хрватске. Како извештава РТЛ, Черкезовац још нема никакав потребни документ за градњу центра за нуклеарни отпад.
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик изразио је уверење да ће Хрватска одустати од намере да нуклеарни отпад одлаже на граници са БиХ. Председништво је на Додикову иницијативу донело одлуку да затражи од Хрватске да изузме локацију Трговска гора у општини Двор као место предвиђено за складиштење.
На форуму у Сарајеву, сазваном због овог проблема, министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић оптужио је хрватску владу да упорно игнорише све примедбе које долазе из БиХ и најавио како ће БиХ интервенисати код тела ЕУ, а можда и затражити међународну арбитражу о овом случају.
