Током шест година премијерног емитовања, периодична драма „Даунтонска опатија” прошетала је гледаоце кроз важне догађаје из светске историје – од потонућа Титаника до Шпанске грознице. Период од 1912. до 1926. године приказан је кроз 52 епизоде. Последњу, британска публика видела је за Божић, док ће српска морати да сачека, јер је тек недавно почело емитовање ове награђиване серије на РТВ.

1912 – потонуће Титаника

Више од 1500 људи утопило се када је чувени брод Титаник потонуо. И у серији је ово веома важан догађај – на броду је погинуо једини мушки наследик Роберта Кролија. Са питањем ко ће сада владати богаташким имањем Даунтон, почела је чувена британска серија.

1913 – Први балкански рат и Лондонска мировна конференција

На имању Даунтон стигао је турски дипломата Кемал Памук. Услед несрећних околности, он је преминуо, па је Мери поново увукла породицу Кроли у друштвени скандал. Крај Балканског рата и Лондонска конференција провукли су се кроз серију искључиво кроз необавезне разговоре британске аристократије и јутарње прелиставање штампе.

1914 – Британске даме у борби за право гласа и атентат на Франца Фердинанда

Леди Сибил, несташна и храбра дама из породице Кроли, ухватила се у коштац са проблемом који је тиштио жене тог времена – право гласа. Она се од срца борила да свака жена на свету може слободно да каже шта мисли. Атентат на Франца Фердинада послужио је да имањем завлада паника због новог ратног сукоба. Продуценти су важан историјски догађај искористили тако да се баш у тим епизодама десе и кључни догађаји за даљи развој серије – од Кориног побачаја до Бејтсовог хапшења.

1916 – Битка за Сому

Сећање на битку највише се везује за њен први дан у ком је из строја британске армије избачено близу 58 хиљада војника, од којих је било више од 19 хиљада убијених или умрлих од последица рањавања. Ово се сматра највећим губитком у историји британске армије. За „Даунтонску опатију” ово је веома важно јер су на фронту били и њени „представници” – Метју, наследник богатства Кролијевих, и подбатлер Томас. Они су преживели, али трауме су остале.

1917 – Спасавање рањеника

Серија је много простора дала спасавању рањеника првенствено у бици за Сому. Велику улогу у огранизацији имле су леди Сибил и госпођица Изабел, Метјуова мајка која је уједно и лекар. У једном моменту, имање Даунтон претворило се у центар за негу рањеника. Током године, подбатлер Вилијам продружио се војницима на фронту.

1918 – Дан примирја у Првом светском рату

Примирје је донело нови живот за јунаке приче коју потписује Џулијан Фелоуз. Метју се вратио из рата у инвалидскимм колицима, подбатлер Томас са траумама, а други подбатлер Вилијам – подлегао је повредама.

1919 – Шпанска грозница и њене жртве

Једна од најсмртоноснијих пандемија у историји човечанства само у Британији узела је 250 хиљада живота. У серији, грозница је пронашла своју жртву – Лавинију Свајер, вереницу Метјуа Кролија. Тиме се отворио пут леди Мери за освајање срца младог адвоката…

1920 – Еклампсија

Једна од најтежих болести трудница чији су симптоми изненадно губљење свести, грчеви и престанак дисања, посебно је била заступљена током 1920. године. Продуценти су је искористили за опраштање од лика симпатичне Сибил чија смрт је потресла целу породицу Кроли.

1921 – Корупционашки скандал Хардингове администрације

Једна од најкоруптивнијих администрација у историји Америке постојала је за време председника Ворена Хардинга. Брат Коре Кроли био је њен део, па је због тога Роберт, Корин супруг, одлучио да га посети у САД-у и пронађе начин да му помогне како би из читаве ситуације изашао са минималним последицама које би могле да укаљају Корин углед. Серија је веома гледана у САД-у, па су продуценти одлучили да један део америчке историје искористе у серији.

1923 – Јачање Штурмабтајлунга

Штурмабтајлунг, паравојна формација Немачке нацистичке партије у нацистичкој Немачкој, имала је кључну улогу у успону Адолфа Хитлера тридесетих година двадесетог века. У нијансама, Штурмабтајлунг се провлачио кроз „Даунтонску опатију”. Мајкла Грегсона који је био заљубњен у леди Идит и мрзео Штурмабтајлунг убиле су присталице ове паравојне формације, па је Идит била принуђена да поново тражи момка за удају.

1924-1925 – Јачање самопоуздања међу дамама

Служавка Дејси жели да има каријеру коју је сама одабрала и градила, а не друштво. Идит је постала уредница новина. Леди Роуз одлучила је да се уда за Јевреја упркос противљењу мајке. Када се осврнемо на почетак серије и то да жене нису смеле да мисле, ови примери нам делују нестварни. Међутим, крај ове британске саге донео је промену у друштву, али пре свега у главама жена да живот узму у своје руке.