Рекорди постоје да би се обарали, па је тако било и овог пута када је реч о финалној утакмици у амeричком фудбалу. Полуминутни рекламни спот за јубиларни, 50. по реду, Супербоул, кошта 11 одсто више у односу на претходни или чак пет милиона долара (4.475.000 евра)!
Из године у годину тв мреже се по прецизно урађеном распореду ротирају. Част да му припадне „округли број” припала је Си Би Ес-у. Они су почели продају рекламног простора још у априлу 2015. Пре десетак дана и последња секунда, у преносу планираном да траје скоро четири сата, је пронашла свог купца. Преведено на језик бројки – тв мрежа ће приходовати чак 336.100.000 евра.
У последњих пет година просечна дужина „е пе пе“ времена у оквиру преноса износила је 47 минута. Тако је одмеравање Њу Ингланда и Сијетла 2015. било је испресецано са 87 реклама спакованих у 50 минута и 15 секунди.
Упркос огромном новчаном улагању, финална утакмица америчког фудбала одувек је у САД представљала круну свих спортских догађања.
Финансијски аналитичари бавили су се свим и свачим везаним за меч над мечевима. Две ствари у мору података привлаче највећу пажњу. Прво, да је у последњој деценији (од 2005. до 2014.) за око 75 одсто увећана просечна цена поруке осмишљене да џепове потрошача исцеди као суву дреновину. У истом овом периоду они који су нудили нешто (око 130 компанија) збирно су потрошили две милијарде евра. И друго, Супербоул ће од „економске пропаганде” зарадити 67 милиона евра више него што је потрошено на финале у безболу и 134.000.000 више него на „фајнал фор” студентског кошаркашког шампионата САД.
Фудбалски „пут новца” деценијама је имао узлазну путању. Зато је тешко и поверовати и замислити да је први полуминутни „е пе пе” 1967. оглашиваче коштао 31.000 евра. Али, из године у годину, цене су „летеле у небо”: 70.000 евра (1981.), 90.000 (1986.), 886.000 (1995. пробијена граница од милион долара), 1.772.000 евра (2000. „пала” је баријера од два милиона долара), итд.
Зашто је све овако и није тешко одгонетнути. Надметање фудбалера је национални спорт број један у САД са 34,9 одсто од укупног броја свих навијача (други је безбол са 15,9 процената, праћен колеџ фудбалом са 12,5 и НБА са 8,4, итд.). Свих првих десет тв догађаја по гледаности у историји телевизије САД су – супербоулови. Онај прошлогодшњи, између Њу Ингланда и Сијетла је са 114.000.000 душа рекордер (плус још око 150.000.000 гледалаца ван САД).
Да се у „отимању” пара од потрошача ништа не препушта случају види се и по томе што је и Холивуд добро „залегао” у цео посао.
Тако ће аутомобил компаније КИА „представити” глумац Кристифор Вокен, његове колеге Ејми Шумер и Сет Роган су задужени за пропагирање пива „Бад лајт”, за интернет компанију Амазон „играће” Алек Болдвин, „Хјундајиу” ће продају покушати да побољшају Рајан Рејнолдс и Кевин Харт, итд.
Пут до срца купца покушаће да пронађу и холивудски филмски студији. Тако ће дуел између Каролине (за три поена је фаворит на кладионицама у Лас Вегасу) и Денвера бити „филован” и рекламама за високобуџетне филмове попут новог породичног остварења Стивена Спилберга, петог наставка франшизе „Бурнов идентитет” са Метом Дејмоном у главној улози, Марвеловог „Капетана Америка” и Дизнијевог наставка „цртаћа” „Тражење Нема”…
Произвођачи пива и безалкохолних пића, аутомобилске компаније, осигуравајућа друштва и прехрамбена индустрија су вишедеценијски пратиоци Супербоула. Последњих година све је већи уплив новајлија (у 2015. било их је 15).
Истраживања показују да су за скоро 30 одсто од укупног броја гледалаца рекламе важније од самог меча. Овоме у прилог је и саопштење „Гугла” да је у току 2015. на гледање реклама са 49.супербоула утрошено 300.000 часова…
