ЛОНДОН– Оснивач Викиликса Џулијан Асанж данас је у емотивном обраћању присталицама са балкона амбасаде Еквадора у Лондону где борави од 2012. године, рекао да одлука панела УН који је утврдио да је „незаконито притворен”, представља „победу”.

„Како је то добро! Ово је победа која не може бити негирана. То је победа од историјског значаја”, рекао је он новинарима и присталицама испред амбасаде.

Он је рекао и да је дошло време да његова деца добију свог оца назад. „То ће се десити пре или касније”, додао је он, преноси АФП.

Машући копијом одлуке панела УН, обучен у сиво одело са краватом, Асанж је често жмиркао, јер му је дневно светло очигледно сметало.

„Ојачао сам у овом процесу и могу да поднесем. Међутим, какво право има ова или америчка или шведска влада да ускрате мојој деци право на оца пет година?”, упитао је он.

Асанж је поновио да је он у „незаконитом, неморалном и неетичком притвору” пошто је британска полиција рекла да ће га ухапсити чим изађе из амбасаде и ступи на британско тло како би га изручила Шведској.

УН на страни Асанжа, Лондон и Стокхолм не попуштају

Према извештајима агенција

Женева, Лондон – Панел Уједињених нација је јуче саопштио да оснивача „Викиликса” Џулијана Асанжа Велика Британија и Шведска држе у „арбитрарном притвору” од децембра 2010. и да треба да буде ослобођен, оценивши да је шведско тужилаштво „несразмерно” реаговало. Радна група УН о арбитрарном притвору, коју чине независни правни стручњаци, саопштила је да треба окончати његов притвор и да Асанж треба да има право на одштету.

Притвор Асанжа „треба да буде приведен крају, треба да се поштују његов физички интегритет и слобода кретања”, наводи се у саопштењу.

„Радна група о арбитрарном притвору сматра да различити видови ускраћивања слободе којима је Џулијан Асанж био изложен чине облик арбитрарног притвора”, навео је у саопштењу председавајући панела Сеонг Фил Хонг.

Радна група сматра и да би Асанж могао да буде изручен САД, где би могао да се суочи са насиљем или затвором. Један од четири члана панела која су гласала није се сложио с колегама да Асанж треба да буде ослобођен. Званичник канцеларије УН за људска права Кристоф Пешу изјавио је да је против такве одлуке гласао Украјинац Владимир Точиловски.

Шведско тужилаштво је саопштило да одлука панела УН, према шведском, закону неће имати „формалан утицај” на њихову истрагу, која је у току.

Лондон је „категорички одбацио” одлуку панела УН да оснивача „Викиликса” Велика Британија и Шведска држе у неоснованом притвору од децембра 2010. „(Одлука) ништа не мења”, наводи се у саопштењу портпарола британске владе и додаје се да је „Велика Британија јасно била ставила до знања УН да ће формално оспорити мишљење ове радне групе”.

Иначе, УН су „уплетене” у цео случај након што је творац „Викиликса” 2014. поднео тужбу против Шведске, која га терети за силовање, и Велике Британије, која га је „незаконито лишила слободе”.

Џулијан Асанж је постао глобално познат 2010. године, пошто је 28. новембра „Викиликс” обелоданио више од 251.000 дипломатских депеша, то јест преписку између Стејт департмента и дипломатских представништава САД широм света. Тај материјал садржао је чак 40 одсто поверљиве грађе, а више од шест одсто тајних докумената.

Асанж је „Викиликс” основао 2006. године, а с радом је почео јануара 2007, што ће сам Асанж описати као „’Википедију’ без цензуре”.

Први објављени документ оптуживао је власти Сомалије због ангажовања криминалаца за обављање ликвидација. Веродостојност овог документа одмах је оспорена. Сајт „Викиликс” дневно је обелодањивао 10.000 страница докумената, дипломатских депеша, које се од тада нису скидале са насловних страна новина широм света, при чему су раскринкаване бројне неподопштине, од „прљавих послова” у светској дипломатији, па до злочина, или једноставно трачева.

Тако је обелодањена грађа о убиствима у Кенији, потом одлагању отровних материја на тлу Африке, компромитујућа преписка банака Кауптинг и Џулијус Баер, материјали о дејствима САД у Ираку, односно Авганистану, или о приликама у Гвантанаму.

Интерполова потерница за Асанжом расписана је 30. новембра 2010, а 7. децембра Британци су га ухапсили на основу захтева Шведске. У тој земљи он је оптужен због наводних преступа сексуалне природе.

Постфајнанс, швајцарска банка, блокирала је његова средства, децембра 2011. с образложењем да пријављено место боравка не одговара истини, док су „Мастеркард”, „Виза”, као и Банк ов Америка онемогућавале прилив средстава „Викиликсу”.

По тврдњама Асанжа, у најбољим временима „Викиликс” је дневно добијао и до 85.000 британских фунти. Ипак, Окружни суд у Рејкјавику године 2012. заузео је став да је „Виза” прекршила уговор и тиме причинила штету од 20 милиона долара.

Тек када се појавила његова биографија, негде на самом крају 2010, на шта је Асанж био приморан како би олакшао финансијску ситуацију, постало је јасно да је он у ствари чувени хакер Мендакс, чији је животни пут описан у књизи Сјулет Драјфус „Андерграунд”.

Асанж је рођен јула 1971. године у Таунсвилу, Квинсланд, Аустралија. Недалеко од Таунсвила, неких осам километара, на излазу из Кливлендског залива налази се острво Магнетик, на којем је Асанж у изгледа идиличним околностима, у природи, провео знатан део детињства. Магнетик је зелено тропско острво површине педесетак квадратних километара.

Но пошто су се његови родитељи, када је овај имао осам година, развели, а мајка се поново удала, уследио је коју годину потом период сељакања, због борбе за старатељство над децом.

Наводно, чак 37 пута се селио с мајком и браћом до 14. године. Такав начин живота као да је постао његова судбина. Променио је низ школа и факултета (чак шест). Тако је студирао физику, математику, па филозофију, чак и неурологију. Не само да ништа од тога није окончао него се, по свему судећи, кроз студије једва провлачио.

Рано се заинтересовао и за рачунарство. Већ у шеснаестој био је припадник (тачније оснивач) хакерске групе, коју су назвали – „Међународни подривачи”. Како је инсистирао у потоњим објашњењима, имали су строг кодекс, који је подразумевао да је недопустиво разарање система у који су успели да провале, укључујући ма какву промену нађених података.

Ухапшен је још као тинејџер због упада у системе универзитета, телекомуникационе компаније „Нортел”, чак и Пентагона и НАСА.

Упамћено је да се октобра 1989, уочи лансирања свемирског брода „Атлантис”, на мониторима НАСА изненада појавио напис ВАНК, што је био акроним хакерске групе „Црви против атомских убица”. Асанж је био један од шесторице тинејџера приведених због тога. Процес је окончан тако што му је одређена тек новчана казна од 2.100 долара.

Немиран дух одвео га је на многобројна путовања. Тако је као својеврсни бескућник пропутовао Азију, живео у Кенији, Танзанији, Белгији, на Исланду, у Шведској.

Када је окупљао групу с којом је основао „Викиликс”, он је као свој циљ видео супротстављање режимима попут Кине, Русије и земаља централне Азије, а потом, исто тако, и ма каквог илегалног и неморалног понашања влада, односно компанија, „укључујући и америчку власт”. Како се испоставило, највише пикантерија било је везано за САД и њихову политику.

У уточишту у амбасади Еквадора у Лондону борави дуже од три године, од јуна 2012. (Танјуг)