Да на факултетима постоји проблем складиштења студентских радова који високошколске институције нису у обавези да чувају, указао је актуелни случај са Природно-математичког факултета у Косовској Митровици, где су на бувљој пијаци осванули укоричени дипломски радови тамошњих студената. Као секундарна сировина, продавани су по 100 динара…
Декан косовскомитровичког ПМФ-а проф. др Небојша Живић је рекао да се овај факултет буквално гуши у папирима, јер је помањкање простора велика мука за читав универзитет који је морао да се измести из Приштине.
Исти проблем мучи и Београдски универзитет. Факултети су обавезни да чувају по примерак дипломских, мастер и докторских радова у својим библиотекама и њих свако може да добије на увид.
– Сав материјал је архивиран у подрумској просторији, где се одлажу акти и других министарстава која су под кровом Палате „Србија”. Данас је све у електронском облику, тако да је папир, поготову у овом обиму, потпуно непотребан. Зато смо увели правило да факултети више не достављају захтев за акредитацију у три примерка, већ у једном папирном и у електронском облику. Смањили смо и обим потребне документације – каже за наш лист председник КАПК-а проф. др Ћемал Долићанин, додајући да је доскора за сваку акредитацију, у зависности од величине високошколске установе, било потребно и више од хиљаду листова документације.
По закону, сви државни и приватни факултети и универзитети у Србији дужни су да се акредитују сваких пет година, јер без тога не могу да уписују студенте и деле дипломе.
– Семинарске радове и задатке чувају наставници, а после извесног времена их уништавају. Некада су се спаљивали у котларници у присуству асистента, на пример, а сада их цепају. Дипломски, мастер, докторски, чувају се у електронском облику у библиотеци, а своје примерке у кабинету или код куће чувају ментори и чланови комисије – каже за наш лист продекан за наставу Машинског факултета БУ проф. др Љубодраг Тановић.
На овом факултету, који не оскудева у квадратури, постоји и посебна просторија у којој се чувају завршни радови студената, а годишње их буде око 250.
– Ми имамо велики простор, па чување није проблем. Све је обезбеђено да не би могло да дође до злоупотребе. И у мом кабинету, који сам наследио од колеге који је рођен 1910. године, још постоје дипломски и магистарски радови из његовог периода – наводи проф. Тановић.
На Хемијском факултету је нешто сложенија ситуација, јер осим папирног, постоји и хемијски отпад. Декан проф. др Иван Гржетић каже да је факултет због тога стално на удару разних инспекција, а и због локације, јер се налази у центру Београда.
– Докторски, мастер, магистарски и специјалистички радови су историја факултета, у интересу нам је да остану трајно код нас и никад се не бацају, јер показују колико је факултет успешан. Друга прича је са семинарским радовима и материјалом са вежби, он се не чува након што студент положи испит – објашњава декан Гржетић.
По његовим речима, сав непотребан материјал, вишак радова, а ту има и много реклама, јер на факултет стиже свашта, одлаже се у посебне контејнере. Факултет има уговор са фирмама као односе отпадни материјал и хартију на рециклажу.
– Сваки професор, па и ја, чува своје примерке студентских радова јер су они доказ његовог рада. Када оду у пензију, носи радове кући. После 2000. године велики број радова је у електронском облику, тако да имамо и своје електронске базе података – додаје овај професор.
На сајту факултета су приказане докторске дисертације (око 500) од оснивања ове високошколске установе.
Питали смо и на Правном факултету како се сналазе са вишком радова и папира, с обзиром на то да је ово један од највећих и најмасовнијих факултета у Србији. Миљко Ваљаревић, који је на месту секретара факултета од 1985. године, каже за наш лист да се по један примерак семинарског, мастер и докторског рада шаље у библиотеку и не може да се износи.
– Наставници чувају свој примерак у кабинету док не оду у пензију, после се баца са старом хартијом. Једном у шест месеци пошаљемо допис професорима да вишак писаног материјала оставе са стране у својим кабинетима, а потом то односи папир-сервис – објашњава Ваљаревић.
