Краљево – Пред предстојеће изборе појачане су полемике и размирице у градским одборима неколико партија у Краљеву. То се чак и очекивало, али ко би рекао да ће најжешће свађе бити у ПУПС-у. Но, десило се, и то баш жестоко. Из такве дискусије, према тврдњама једне стране, или туче, како каже друга, седамдесетседмогодишњи Томислав Бабић, председник овдашњег градског одбора ПУПС-а, изашао је с многобројним повредама, оштећењем двоје наочара, штетом на сакоу и панталонама због флека, рашивања и цепања. Бранио је Бабић, према свом објашњењу, законитост, поштење и председничку фотељу, али је силом из ње избачен. Оптужени Ацо Петровић, потпредседник Извршног одбора странке, то негира, тврдећи да Томислав није добро обављао партијске обавезе и задатке и да је поклекао пред аргументима.

Шта је уистину било, најпре ће утврђивати полиција којој је ова „дискусија” пријављена, а после можда надлежно тужилаштво и суд. Дотле Томислав Бабић, код куће у приградском насељу Чибуковац, прима новинаре. Ми га затичемо са завојем око зглобова руку, показује нам прилично натеклу ногу и жали се на јак бол у грудима.

– Све те повреде и материјалну штету на оделу, наочарама и протези задобио сам у нападу Аца Петровића, потпредседника ИО ПУПС-а. Он ме је пре два вечери позвао да дођем у канцеларију на разговор и ја сам дошао у ту просторију, у Улици Николаја Жичког. Ушли смо ја, он, Милорад Стошић, председник Извршног одбора странке, и још један млађи човек, до главе ошишан, који је брзо изашао. Разговарали смо и Петровић ми је предочио да има примедаба врха партије на моју активност и на моје наводно опредељење, да овде останемо у коалицији са СПС-ом, као и на притужбе које упућујем на рачун Тимотија Николића, председника овдашњег пензионерског удружења и потпредседника ПУПС-а у Београду. Зато су мене и Зорана Прибојца, потпредседника овдашњег одбора, каже, разрешили. Зато је тражио да напустим просторије – објашњава Бабић.

Он нам препричава и то како је указао да је решење о поменутим разрешењима незаконито, јер ту одлуку доноси градски одбор и скупштина у Краљеву, а да просторије нису страначке.

– Онда је Петровић – наставља Бабић – изашао из канцеларије, наводно да телефонира. Није га било око пола сата, а ја нисам могао видети, па ни знати да он у том периоду мења браву на вратима зграде. Кад је дошао, ухватио ме око груди и вукао на врата канцеларије. Ја сам се бранио, хватао за столове, столице, врата… Али шта сам могао, он је и млађи и јачи. Све то је председник Извршног одбора Милорад Стошић посматрао и, кад су ме избацили, ја сам отишао у хитну службу дома здравља. Тамо ме лекар прегледао, превијен сам због натечених зглобова обе руке и о томе је службено обавештена полиција.

Бабић је објашњавао да нема ни говора о његовој неактивности, да је и раније био против коалиције са СПС-ом, а да је поднео више пријава против Тимотија Николића, председника Удружења пензионера у Краљеву, и да је то, изгледа, највећи разлог смена.

– Против Николића и његових сарадника поднео сам више кривичних пријава надлежним органима због сумње да незаконито располаже новцем пензионера, да уз самовлашће доноси одлуке, да фалсификује документацију… Није он само председник удружења већ и потпредседник партије, горе у Београду. Последњу пријаву сам поднео зато што је, углавном за јело и пиће са својим пријатељима, потрошио 611.800 динара од партијске чланарине – каже Бабић и показује нам документацију.

– То у вези с удружењем нека се расправља у Савезу пензионера, а не у ПУПС-у. Ми смо озбиљна партија, а Бабића и његовог потпредседника Прибојца смо разрешили на седници Извршног одбора, сходно статутарним одредбама. Могли смо и да их избацимо из странке него је овако за њих безболније, мада ће у сваком случају бити искључени. Он је био неактиван око припреме избора, одбијао је сарадњу са централом партије, манипулисао са члановима органа странке у Краљеву… Што се тиче наводног ексцеса у канцеларији, тачно је да он најпре није хтео од мене да прими то решење нити да изађе из канцеларије и преда документацију и печат. Али, после претње да ћу позвати полицију, он је на то пристао, а ми смо, пре одласка из те зграде, променили браве, јер не знамо ко све поседује кључеве. То је било све, нисам га, дакле, ни пипнуо. Добро, можда сам га очешао, онако раменом у пролазу… Кажите ми како сам могао да му поломим протезу за зубе. Како и чиме, кад вам је он сам рекао да са га држао обема рукама и вукао према вратима – уверава нас Петровић, негирајући физички напад на дојучерашњег страначког колегу.