BEOGRAD – Tržište Ruske Federacije veoma je interesantno za srpske poljoprivredne proizvođače, što dokazuje i podatak da je prošle godine vrednost izvoza prehrambenog sektora iz Srbije u tu zemlju dostiglo 280 miliona dolara, rečeno je danas na konferenciji za štampu povodom posete predstavnika ruskih trgovinskih lanaca, koji su istakli da su srpski proizvodi veoma cenjeni u toj zemlji.
Privredna komora Srbije (PKS) u saradnji sa Administracijom grada Moskve, uz podršku Trgovinskog predstavinštva Ruske Federacije organizovala je komercijalne pregovore 50 predstavnika 11 ruskih trgovinskih lanaca sa srpskim kompanijama, potenicjalnim dobavljačima.
Poseta ruskih esperata organizuje se radi dogovora o saradnji sa srpskim kompanijama, prehrabmebnog sektora, zainteresovanim za plasman proizvoda na tržište Ruske Federacije.
Predstavnici ruskih trgovinskih lanaca zainteresovani su za direktne razgovore sa srpskim proizvođačima svežeg i prerađeng voća i povrća, mesa i mesnih prerađevina, sira i proizvoda od mleka.
Kako je rečeno očekuje se potpisivanje više komercijalnih dogovora srpskih proizvođača prehrambenih proizvoda sa ruskim trgovinskim lancima.
Nemerjuk Aleksej Aleksejevič, rukovodilac sektora za trgovinu i usluge Administracije Moksve ukazao je da je glavni grad Rusije veliki potrošač prehrane i svežih proizvida, dodajući da se potroši više od 12 miliona tona proizvoda iz ovog sektora.
Prioritet u saradnji sa Srbijom imaju voće i povrće, posebno jagodičasto voće koje u Rusiji ne proizvodi već uvozi.
Aleksejevič je kazao da su u delegaciji iz Ruske federacije predstvanici različitih trgovinskih lanaca, koji zajedno imaju preko 3.000 prodajnih objekata, kao i prvi agroklaster „Fud siti“, koji radi prioritetno sa malim i srednjim preduzećima.
U prošloj godini, prema njegovim rečima, samo preko ovog klastera je prodato 500.000 tona voća i povrća, a očekuje se da će ove godine premašiti miliona tona.
Od razgovora u Beogradu on očekuje, kako je objasnio, da će rezultat biti dalji komercionalni pregovori, s obzirom da Moskva voli srpske proizvode, koji su zdravi ekološki i po ceni konkurentni.
S tim vezi je pomenuo Dela agrar sa kojim je planirano potpisivanje sporazuma o plasmanu jabuka U Rusku federaciju.
Aleksejevič je istakao da je Rusija, pored poljoprivrednih proizvoda, zainteresovana i za plasman poljoprivredne mehanizacije, ali da je trenutno u fokusu sveže voće i povrće.
Istovremeno je ukazao da su, na primer, kod jabuka proizvodni kapaciteti Srbije i oko 350.000 tona, a sama Moskva pojede godišnje 370.000 tona.
Savetnik predsednika Vlade Srbije Dragan Glamočić rekao je da je rusko tržište važno za Srbiju i da smo svedoci, bez obzira na osicalcije rublje u prošloj godini, imamo rast izvoza u više oblasti.
Pored dosadašnjih proizvoda pojavile su se i druge grupe proizvoda koje beleže rast, na primer smrznutog programa, ukazao je on.
To, prema njegovim rečima, dokazuje da možemo da se borim sa jakom konkurencijom.
Istovremeno je poručio da je važno da ostanemo konkurentni i nakon ukidanja sankcija EU prema Rusiji.
Glamočić je apelovao na veće potrošace da se udruže sa malima, kako bi zajedno izašli na rusko trzište.
Naša ponuda će biti svake godine veća, uveren je on, dodajući da je konkurencija velika, posebno iz Južne Amerike i Azije.
„Ruski potrošači su uvideli da su naši proizvodi kvalitetniji od konkurencije. Moramo osigurati da bezbednost i kvalitet ostane na nivou i ne sme da se desi da zbog greške nekog proizvođača trpi ceo izvoz, zbog čega vršimo strogu kontrolu“, naglasio Glamočić.
On je ukazao da vlada podstiče poljoprivrednike povoljnim kreditnim aranžmanima i drugim vidim pomoći.
„Dajemo mogućnost svima koji žele da prošire proizvodnju da dođu do najpovoljnijih sredstava. Stimulišemo one koji hoće da svoju proizvodnju unaprede, jer želimo da podstaknemo one koji žele da ostanu na selu i povećaju proizvodnju“, naglaso je Glamočić.
Veljko Jovanović, savetnik predsednika PKS, ukazao je da su dogovori sklopljeni na nedvanom sajmu u Moskvi, čija je vredost u visini od 27 miliona evra, dokaz da treba da se ruski i srpski privrednici sreću češće.
Govoreći o izvozu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima on je kazao da je zabeležen, prošle godine, zbog oscilacija rublje, pad od 13,3 odsto, ali istovremeno i rast kod pojedinih voća.
Tako je u izvozu nektarine zabeležen rast od čak 122 odsto, maline 97, breksve 93, jabuke 35, i trešnje i višnje 27 procenata.
Ukupna vrednost izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u Rusiju iznosio je, kako je preneo, 280 miliona dolara.
Jovanović je ukazao da se PKS trudi da proširi izvoz iz Srbije u Rusiju, i da očekuje razgovore i posetu proizgvođača iz autoindustrije, kako bi sa našim dobavljačima stvorili uslove za dalji rast u ovom sektoru, gde postoji duga tradicija.
Isto tako velike potencijel vidi i u IT sektoru i građevinskoj industriji.
Žuraljov Sergej Evgenjevič rukovodilac Sektora za strateški razvoj agroklastera „Fud siti“ predstavio je svoju kompaniju rekavši da trenutno oko 5.000 fimir prodaje svoje proizvode preko ovog klastera.
„Preko agroklastera je brži izlazak prehrane na teritoriju Rusije“, podvukao je on.
Evgenjevič je istakao da očekuje da će sledeće godine, na teritoriji čitave Rusije, „Fud siti“ prodati 1.800.000 tona robe.
Takođe je podvukao da je „Fud siti“ veoma zainteresovan za plasman kvalitetnih srpskih proizvoda.
Kada je rublja pozitivna radi čitava Srbije
Srpskim proizvođačima poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Ruska federacija je veoma unosno i važno tržište, na kojem vide veliki potencijal za proširenje izvoza.
Generalni direktor industrije mesa „Topola“ iz Bačke Topole Vukoje Muhadinović, čija je kompanija već deseta godina prisutna na ruskom trzištu, ističe da se izvoz u poslednje dve godine značajno povećao, posebno zbog sankcija EU.
On je preneo da je „Topola“ izvozila široku paletu svojih proizvoda, od smrznutog mesa, konzerviranih proizvoda, do trajnih proizvoda.
Problem je, međutim, što većina proizvoda ne može da tranzitira kroz EU, tako da je smrznuto meso moralo da ide preko luke Bar u Sankt Petersburg, i put do tamo traje između 25 i 30 dana, ukazao je Muhadinović dodajući da je isporuka avionom, koja je daleko brža, veoma skupa.
„Oscilacija rublje predtsvalja, takođe, problem. Kada je rublja pozitivna čitava Srbija radi, kada devalvira ne radi niko“, podvukao je on.
Muhadinovcih je istakao da je srpska mesna industrija jaka, da ima dobre i kvalitetne proizvode i da joj nije cilj da se takmiči sa domaćim proizvođačima na ruskom trzištu, već se i pre sankcija takmičila sa sa najjačim evropskim proizvođačima i tu smo cenovno i u kvalitetu u rangu sa njima.
„Imamo mesta na ruskom tržištu. Ali nam je potrebno vremena i prilagođavanja, kao i povećanje stočnog fonda da bi mogli biti ozbiljan takmac na takvom tržištu“, podvukao je on.
Muhadinović ističe da je „Topola“, koja je projektovana još za vreme bivše Jugoslavije sa ciljem da snabdeva najveća tržišta, ograničena faktorom sirovina, to jest stoke.
„Plasman „Topole“ na trzište Rusije je bio prošle godine 5 miliona evra. Količincki je bio isti kao 2014. godine, oko 4.000 tona, ali je cena problem. U polutkama je cena bila evro niža nego 2014., tako da smo količinski odradili isto, ali finansijski je bilo manje“, kazao je on.
Od razgovora sa ruskim firmama, koje su u toku u Privrednoj komori Srbije, on očekuje pronalaženje novih kupaca, kako bi „Topola“ imala stabilan plasman, jer postoje, kako je objasnio, meseci kada izvozi 1.000 tona, a nekim ništa, te je zelja da se ostvari planski plasman robe.
Na pitanje da li srpski proizvođači mogu da zauzmu mesto evropskih posle sankcije Muhadinovcih je kazao da je Srbija dosta mala da bi mogla nekog ozbiljnije da ugrozi.
„Neki podaci govore u prilog tome da je iz EU ukupno robe i mesa u vrendosti od milijardu i 200 miliona evra, a mi ne možemo ni deset odsto te vrednosti da postignemo. Možemo da zauzmemo jedan mali deo koji ne bi smetao EU“, uveren je on.
