• BG

    Нове идеје за оживљавање Доситејеве куће у Чакову

     

    Могло би се рећи да се у Чакову налази једна кућа излазећег сунца, у којој се родила светлост разума која је обасјала овај свет. Рођен је Доситеј Обрадовић, онај који је учинио да ватра непогрешивог живота по уму вечно траје. Као просветитељ био је страсно одан својој мисији и успешан у њеном остваривању. Разум је просвећивао, срце побољшавао и нарав украшавао. Доситеј је први чије су књиге стигле до народа. Његов узвишен статус у српској култури можда је најбоље описао чувени академик Стојан Новаковић рекавши да „код Доситеја је ново било све, и језик, и природно приповедање, и рационалност савремене мисли, и отворена слика, и критика дотадашњег кривог правца у животу народном. Он је, заправо, настојао да се српски народ из заглављене улице изведе на отворен савремени европски пут.“ Та важност се никада није заборавила. За српску историју, науку и културу, одувек је било познато место његовог рођења, односно постојање његове родне куће. Срби су још 1911. године, обележавајући стогодишњицу Доситејеве смрти, на ову кућу поставили рељеф са његовим ликом и спомен-плочу са основним подацима.

    Почетком двадесетог века, када је кућа откупљена од чувене фирме „Хемофарм“ из Вршца, донета је одлука да се оснује задужбина као правно лице које ће бринути о кући, промовисати је и поново оживети сећање на Доситеја и његово ванвременско дело и учење. Кућа је, тако, поново оживљења поставши део националне баштине и културе. До краја 2007. године опремила се као спомен-музеј у коме је требало да се окупљају људи жељни знања и путовања, књижевници и уметници, као и да се сусрећу културе и језици. Међутим, то није заживело на очекивани начин. Музејска поставка данас је назадна, није улагано у кућу одређено време тако да  објекат трпи бројна оштећења због влаге и услед деградираних зидова и крова.

    Министарство културе и информисања Републике Србије донело је одлуку да се издвоје одређена финансијска средства за њену обнову. Стога су у Чакову и Темишвару, у радној посети, поводом поновног обнављања Доситејеве куће, боравили представници Министарства културе и информисања Републике Србије, Задужбине „Доситеј Обрадовић“, Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Универзитета уметности у Београду, тачније Факултета ликовних уметности и Факултета примењених уметности.

    Била је то једна ретка мултидисциплинарна посета и састанак на коме су се изродила бројна решења и идеје за буђење интереса за Доситејеву кућу. Установљено је да треба приступити грађевинским радовима и оплеменити простор музејском поставком, осликавањем и хортикултурним експонатима, тако да се прикаже Доситејева космополитска ширина и европска животна путања.

    За грађевинске радове биће задужен покрајински Завод за заштиту споменика културе.  Директор ове установе Зоран Вапа истакао је да треба најпре инфраструктурно цео комплекс решити, јер је од последњих радова у међувремену уведена канализација у Чакову, треба санирати објекат који је стар од влаге, определити се за подну облогу и партерно уредити објекат чиме би се простор отворио за већи број посетилаца.

    Ректор Универзитета уметности у Београду Милета Продановић  приметио је да музејска поставка у Доситејевој кући више не одговара музеолошким трендовима и да треба радити на њеном осавремењивању. За пример модела узео је кућу Милутина Миланковића у Даљу. Продановић је предложио да једна од соба у кући буде локална меморијална етнографска збирка посвећена Србима у Чакову и околини.

    Очекује се мултимедијална музејска поставка, чуло се од управнице задужбине „Доситеј Обрадовић“ Мирјане Драгаш. На тај начин би се кућа Доситеја прилагодила захтевима и интересовањима младих. „Музејска поставка била би осавремењена дигиталним приказима живота и дела Доситеја Обрадовића, порукама из његових књига и његовим путовањима по Европи“, казала је управница Драгаш и додала да се на посебним дигиталним екранима и пројекцијама ова замисао треба реализовати.

    Чули су се и други предлози. Да треба у једној од соба куће отворити продавницу са сувенирима, формирати пријемни пункт, осликати највећи зид муралом и ликовно осликати Доситејева путовања, као и поставити бисту Доситеја у самом дворишту.

    Данијела Ванушић, помоћница министра културе и информисања, истакла је, на крају, да министарство има слуха, интересовање и склоност да пажњу усмери ка српској културној баштини у Румунији. Она је навела да је пре окупљања у Чакову и Темишвару разговарала и  са кабинетом председника Покрајинске владе од кога је наишла на разумевање за помоћ и сарадњу.

    У својству домаћина, председник Савеза Срба у Румунији Огњан Крстић исказао је радовање што је племенита идеја заживела и окупила бројне актере, а генерални конзул Републике Србије у Темишвару Владан Тадић поручио је да све процедуре око реализације пројекта траже време, да постоје бројне административне препреке, а конкретно у случају обнове Доситејеве куће треба искористити спремност и добру вољу општине Чаково за сарадњу.

    Никола Лакић

    Извор: Наша реч

    „Наша реч“ је гласило Савеза Срба у Румунији које под овим насловом излази од 5. јануара 1990. Овај недељник наставља традицију српских новина у Румунији дугу седам деценија.. Прво су 1951. српске новине излазиле као „Правда“, затим као „Банатске новине“ од 1969.
    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com