У Афри­ци се тре­нут­но на­ла­зи тач­но сто при­пад­ни­ка Вој­ске Ср­би­је, од ко­јих 87 но­се пла­ве шле­мо­ве, од­но­сно на­ла­зе се у ми­ров­ним ми­си­ја­ма УН, док је пре­о­ста­лих 13 у ми­си­ја­ма Европ­ске уни­је. Нај­ве­ћи ан­га­жман на овом кон­ти­нен­ту, и до са­да је­дан од нај­ва­жни­јих, је­сте у Цен­трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци где се на­ла­зе вој­на бол­ни­ца, вој­ни по­сма­тра­чи и штаб­ни офи­ци­ри, укуп­но 72 при­пад­ни­ка Ми­ни­стар­ства од­бра­не и Вој­ске Ср­би­је.

Осмо­ро ми­ров­ња­ка из Ср­би­је ан­га­жо­ва­но је у ми­си­ји УН у Кон­гу на за­да­ци­ма ме­ди­цин­ске ева­ку­а­ци­је ва­зду­шним пу­тем и на штаб­ним по­сло­ви­ма. У Ли­бе­ри­ји се на­ла­зе че­тво­ри­ца, а у Оба­ли Сло­но­ва­че тро­ји­ца вој­них по­сма­тра­ча.

Нај­ве­ћа африч­ка аван­ту­ра срп­ских ми­ров­ња­ка сва­ка­ко је она у ми­си­ји УН МИ­НУ­СЦА у Цен­трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци. Вој­на бол­ни­ца на­ла­зи се у цен­тру глав­ног гра­да Бан­ги­ја, кли­ма је троп­ска, на­мир­ни­це за хра­ну се стро­го кон­тро­ли­шу, а пи­је се ис­кљу­чи­во фла­ши­ра­на во­да.

Ри­зик од за­ра­зних бо­ле­сти је ви­сок, по­себ­но од ма­ла­ри­је, ден­га и ла­са гро­зни­це. Јед­на док­тор­ка са ВМА под­ле­гла је ма­ла­ри­ји, и то по по­врат­ку у Ср­би­ју. Ипак, по­тен­ци­јал­но ве­ћи ри­зик је без­бед­но­сна си­ту­а­ци­ја: ра­ни­је за­ра­ће­не му­сли­ман­ске и хри­шћан­ске па­ра­вој­не фор­ма­ци­је рас­па­ле су се на ви­ше фрак­ци­ја и сва­ка од њих же­ли да кон­тро­ли­ше „сво­ју” те­ри­то­ри­ју, на ко­јој ус­по­ста­вља па­ра­лел­ну власт, што оте­жа­ва ми­ров­ни про­цес.

У Цен­трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци ан­га­жо­ва­не су УН и ЕУ, али је на те­ре­ну сви­ма ја­сно да је реч о фран­цу­ској зо­ни ин­те­ре­са, што се ви­ди и из ста­ва фран­цу­ске вој­ске ко­ја је та­мо при­сут­на, али и из од­но­са ло­кал­ног ста­нов­ни­штва пре­ма њи­ма.

Сто­па кри­ми­на­ла у Бан­ги­ју је ви­со­ка, кра­ђе су уче­ста­ле као и от­ми­це због от­ку­па. По­врх све­га, де­ша­ва се и да ло­кал­но ста­нов­ни­штво не­ког ис­ка­са­пље­ног јед­но­став­но оста­ви пред вра­ти­ма вој­не бол­ни­це.

На­ши вој­ни ме­ди­ци­на­ри збри­ња­ва­ју при­пад­ни­ке ци­вил­не, вој­не и по­ли­циј­ске ком­по­нен­те ми­си­је УН, углав­ном се ра­ди о хи­рур­шким ин­тер­вен­ци­ја­ма, са­ни­ра­њу по­вре­да на­не­тих ва­тре­ним и хлад­ним оруж­јем, збри­ња­ва­њу по­вре­ђе­них у са­о­бра­ћа­ним не­сре­ћа­ма и ле­че­њу обо­ле­лих од ин­фек­тив­них бо­ле­сти.

„Пла­ви шле­мо­ви” из Ср­би­је мо­гу се сма­тра­ти ве­те­ра­ни­ма ми­си­је УН у Кон­гу МО­НУ­СЦО у ко­јој уче­ству­ју од 2003. го­ди­не, на за­да­ци­ма ме­ди­цин­ске ева­ку­а­ци­је ва­зду­шним пу­тем и штаб­ним по­сло­ви­ма. Пре­воз са­ни­тет­ским ави­о­ни­ма че­сто је је­ди­на на­да за по­вре­ђе­не или обо­ле­ле при­пад­ни­ке сна­га УН, а ови ле­то­ви се по­не­кад спро­во­де и до ме­ди­цин­ских уста­но­ва у окол­ним зе­мља­ма. Ка­да ге­не­рал­ни се­кре­тар УН до­ла­зи да оби­ђе огро­ман кон­тин­гент пла­вих шле­мо­ва у Кон­гу, при­пад­ни­ци са­ни­те­та ВС се по слу­жбе­ној ду­жно­сти на­ла­зе у ње­го­вој ме­ди­цин­ској прат­њи, па су та­ко не­дав­но обез­бе­ђи­ва­ли Бан Ки Му­на.

Осим у „пла­вим шле­мо­ви­ма” УН, при­пад­ни­ци Вој­ске Ср­би­је ан­га­жо­ва­ни су и у ми­си­ја­ма ЕУ у Афри­ци. Док су ми­ров­ња­ци УН ан­га­жо­ва­ни на за­да­ци­ма одр­жа­ва­ња ми­ра, ЕУ углав­ном спро­во­ди та­ко­зва­не тре­нинг ми­си­је (Euro­pean Union Tra­i­ning Mi­sion). Реч је о обу­ци ло­кал­них сна­га без­бед­но­сти, а у окви­ру тих ми­си­ја по­сто­ји ме­ди­цин­ска ком­по­нен­та у ко­јој су вој­ни ме­ди­ци­на­ри из Ср­би­је по­же­љан парт­нер због ве­ли­ког ис­ку­ства.

Та­ко се осим по­ме­ну­тих ми­ров­ња­ка у вој­ној бол­ни­ци под окри­љем УН у Цен­трал­но­а­фрич­кој Ре­пу­бли­ци на­ла­зи и че­тво­ро ме­ди­ци­на­ра при ми­си­ји ЕУТМ РЦА. У ми­си­ји ЕУТМ Ма­ли ан­га­жо­ван је тро­чла­ни ме­ди­цин­ски тим у окви­ру не­мач­ког кон­тин­ген­та. При­ли­ком не­дав­ног те­ро­ри­стич­ког на­па­да на штаб ове ми­си­је у Ба­ма­ку при­пад­ни­ци ВС ни­су би­ли угро­же­ни јер су се та­да на­ла­зи­ли у Ко­у­ли­ко­ру, ме­сту уда­ље­ном 60 ки­ло­ме­та­ра од пре­сто­ни­це ове др­жа­ве.

У Со­ма­ли­ји, у Мо­га­ди­шу, де­лу­је ми­си­ја ЕУТМ Со­ма­ли­ја у ко­јој је и ше­сто­ро при­пад­ни­ка ВС, ко­ји су осим у ме­ди­цин­ском ти­му ан­га­жо­ва­ни и на штап­ским по­сло­ви­ма. У овој зе­мљи, чи­је су ин­сти­ту­ци­је уру­ше­не већ два­де­се­так го­ди­на, по­се­бан про­блем су пи­ра­ти ко­ји оти­ма­ју бро­до­ве у Ин­диј­ском оке­а­ну, че­сто и да­ле­ко од оба­ле.

Ка­ко би се по­вра­ти­ла без­бед­ност пло­вид­бе на овом ва­жном по­мор­ском пу­ту, ЕУ је по­кре­ну­ла опе­ра­ци­ју „Ата­лан­та”. У њој су тре­нут­но ан­га­жо­ва­на че­тво­ри­ца при­пад­ни­ка Вој­ске Ср­би­је, тро­ји­ца у ко­ман­ди ми­си­је у Нор­тву­ду у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, док се је­дан на­ла­зи на не­мач­ком вој­ном бро­ду „Ба­јерн” у Ин­диј­ском оке­а­ну. Тим срп­ских спе­ци­ја­ла­ца већ је био ан­га­жо­ван на за­шти­ти бро­да Свет­ског про­гра­ма за хра­ну, а уско­ро ће на исто­ве­тан за­да­так у окви­ру опе­ра­ци­је „Ата­лан­та” кре­ну­ти но­ва гру­па при­пад­ни­ка Вој­ске Ср­би­је.