Милиони Кубанаца су 1. маја организовано изашли на улице не само да традиционалним маршевима прославе међународни празник рада, већ пре свега да протестују због нових санкција Вашингтона које додатно погоршавају економску ситуацију у земљи и изазивају несташице хране.

„Пружићемо снажан, чврст и револуционаран одговор

на изјаве ‘Јенки империје’ пуне претњи, провокација, лажи и клевета“, поручио је кубански председник Мигел Дијаз-Канел.

Директан повод за антиамеричке протесте је претња Доналда Трампа да ће увести потпуни ембарго и додатне санкције Куби ако њихова војска настави да подржава власт социјалистичког председника Николаса Мадура.

Овакав претећи став Беле куће према Хавани уследио је после изјаве саветника америчког председника Џона Болтона да је у Венецуели стационирано више од 20.000 кубански војника.

„Болтон је патолошки лажов који дезинформише председника Трампа. Куба нема своје војне трупе у Венецуели“, оручио је преко твитера кубански шеф дипломатије Бруно Родригез.

Кубанска подршка социјалистичком савезнику Мадуру полако узима свој данак и економска криза све снажније куца на врата „црвеног” карипског острва.

Иако је после више од 40 година средином априла на снагу ступио нови нешто либералнији устав који гарантује и приватну својину, Куба нема разлога за претерано славље. У продавницама се све теже налазе пилетина, јаја, уље и брашно, а на бензинским пумпама гориво. Због несташице папира дневни листови излазе на смањеном броју страна.

Многи Кубанци се прибојавају да се због појачане економске блокаде Вашингтона њихова земља после шест деценија од победе револуције враћа у такозвани специјални период када су буквално гладовали.

Лидер комуниста Раул Кастро је сународницима отворено поручио да се у наредним месецима спреме за несташицу хране. Али, Кастро, који је напустио положај шефа државе у априлу прошле године, обећава да Кубу, ипак, неће задесити глад и безнађе као 1991. године, у време колапса Совјетског Савеза.

„Нећемо се врати у најтежу фазу из деведесетих година. Сада имамо разноврсну економију, директне стране инвестиције из Европе, Азије и Латинске Америке и пет милиона туриста годишње, али морамо и да се припремамо за најгоре”, изјавио је брат Фидела Кастра.

Као одговор на Трампове потезе који додатно економски изолују Кубу, нарочито одлука да се америчким грађанима дозволи да поднесу тужбу због имовине која име је одузета после револуције 1959, председник Мигел Дијаз-Канел „империјалистичкој господи” поручује да се Кубанци неће предати.

„Сада имамо два највиша приоритета, да ојачамо нашу одбрану и економију”, каже Дијаз-Канел.

Али, кубанској привреди не цветају руже иако се влада у Хавани бори да у 2019. постигне пројектовани раст бруто домаћег производа на 1,5 одсто, након прошлогодишњег од 1,2 процената. Западне дипломате и бизнисмени, како преноси Ројтерс, кажу да Куба због појачаних санкција има све тежи приступ међународном тржишту капитала и да су се краткорочни дугови за увезену, а не исплаћену робу, већ достигли 1,5 милијарди долара.

Овако суморну оцену донекле потврђује и министар привреде Алехандро Гил Фернандез који је позвао владу да „стегне каиш” како би одолела економским изазовима, јер извоз не расте као што је планирано и девизни приходи падају, а кредити се све теже добијају због дугова.

Доласком Жаира Болсонара на власт у Бразилу нанет је још један финансијски ударац Куби. Нова десничарска влада раскинула је уговор по којем су кубански лекари радили у Бразилу. То за Хавану значи додатни годишњи мањак у буџету у износу од 300 милиона долара годишње.

Ако Вашингтон успе да у Венецуели уместо Мадура инсталира Хуана Гваидоа пропашће и важан уговор склопљен још за време Хуга Чавеза по којем је Куба по повлашћеној цени добијала 100.000 барела нафте дневно. То ће по, проценама економиста, значити да ће Куба морати да издвоји додатних две милијарде долара да би купила нафту на другој страни. Садашње несташице горива резултат су америчких казнених мера према власницима танкера који допремају нафту из Венецуеле на Кубу. Због тога на острво стиже само 40.000 барела дневно, што је недовољно и већ изазива озбиљне проблеме у јавном саобраћају.

Агресивни тон америчке владе према Куби је за Кастра забрињавајући: „Куба се оптужује за све зло, и то лажима у најгорем маниру Хитлерове пропаганде. Али ми нећемо одустати од наших обавеза и остајемо солидарни са Венецуелом. Америчкој администрацији, смо јасно поручили да се не плашимо њихових претњи.”

Да би се ублажиле несташице хране 91-годишњи Гуљермо Гарсија Фријас, један од преживелих команданата револуције предлаже да се Кубанци уместо узгоја пилетине и говедине преоријентишу на отварања фарми афричких нојева који су на острво први пут увезени 1997. године из Мексика.

„Ној леже 60 јаја и према нашем искуству од тог броја се излеже 40 пилића. За једну годину тих 40 нојева даће четири тоне меса, много више од једне краве која годишње отели по једно теле”, извео је рачуницу Фријас.

Овакав предлог је изазвао и шаљиве реакције Кубанаца на „Фејсбуку” који су током тегобних деведесетих година на својој кожи осетили разне владине експерименте који су имали за циљ да предупреде несташице хране: од гајења кокошака у становима, преко увођења соје у школске оброке, до минијатурних говеда и подизања рибњака са афричким сомовима.

„Дошао је крај несташици јаја”, пише Жакелин Орта из Сијентифуегоса на овој друштвеној мрежи. „Са једним нојевим јајетом по породици све ће сада бити у реду.”