• Društvo

    АЛАРМАНТНИ ПОДАЦИ: 2050. године за трећину мањи број становника Србије

    Портал „Глобал политикс“ направио је пројекцију кретања броја становника у Србији до 2050. године, на основу података из више светских извора и база података.

    Њихова процена је да ће број становника Србије за нешто више од тридесет година бити за трећину мањи у односу на тренутни.

    Глобал политикс је дошао  до рачунице да би наша земља 2050. године могла да има тек нешто више од 5,8 милиона становника.

    Према подацима наведеним на мапи објављеној на том порталу, Србија данас има 8,79 милиона становника, што није у складу за званичним подацима са којима располаже Републички завод за статистику.

    Извори и базе података на које се “Глобал политикс“ позива су Међународна база података, Међународни програмски центар, Амерички биро за попис становништва, америчко Министарство трговине, Светски преглед података, ЦИА и Светски алманах.

    И поред разликовања појединих цифара, подаци Глобал политикса показују алармантан тренд на који годинама указују и српски демографи.

    Овако алармантни подаци без дилеме заслужују стратешки одговор државе.

    Проблем наталитета је дугорочни проблем Србије.

    Није настао преко ноћи, а биће потребно много година да се негативни трендови најпре зауставе, а потом окрену и у позитивном правцу.

    „Глобал политикс“ је урадио мапу броја становника свих европских земаља.

    Ситуација је суморна по питању наталитета у многим земљама, али једине три европске земље које би, уколико се наставе садашњи трендови, могле у наредне 32 године да изгубе процентуално више становника од Србије су Летонија (35,8 одсто), Литванија (37,6) и Молдавија (44,1).

    Ако се остваре суморне статистичке прогнозе “Глобал политикса“, до 2050. године у Србији ће живети чак 33,2 одсто људи мање него данас.

    Дакле, то значи да ће нестати читав један град и то величине Београда.

    У бројкама, то је више од два милиона људи, што би значило да ће нас бити мање од 5,5 милиона!

    Ове  информације долазе и од америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), која је била један од извора на основу којих се дошло до пројекција.

    Проблем са наталитетом имају и неке од најразвијенихих земаља Европе попут Немачке, где је процена да ће 12,8 одсто становништа мање живети у овој земљи до 2050. године.

    „Рекордер“ по увећању броја људи на старом континенту биће Луксембург где ће, према пројекцијама до 2050. године живети 48,3 одсто више становника него данас.

    Према званичним подацима Републичког завода за статистику у Србији је 1991. године живело 7596636 становника.

    Исти извор наводи да је по попису из 2011. године у Србији живело 7236519, док је процењена бројка Завода за статистику на дан30.6.2015. године 7095383 људи.

    Дакле трендови су јасни, а поготово забрињава што се повећава негативна стопа.

    Овакви трендови нису заобишли ни регион Шумадије и западне Србије.

    У овој области Србије 1991. године живело је 2197491 људи.

    Само 20 година касније тај број је смањен на 2033203, док је 2015. године у том региону живело мање од два милиона људи, тачније 1972183.

    Дакле, за мање од четврт века број становника Шумадије и западне Србије смањен је за више од 200000 хиљада људи.

    Негативни природни прираштај није заобишао ни Златиборску област.

    Од некадашњих 325997 становника који су живели у Златиборској области, тачније у општинама Чајетина, Сјеница, Пријепоље, Прибој, Пожега, Нова Варош, Косјерић, Бајина Башта, Ариље, Севојно и град Ужице, данас их је преостало 276210.

    Многи сматрају да највећи утицај на овакве статистичке показатеље има економски моменат.

    Да то није увек тако, показује пример општине Чајетина, која је уз Лозницу, Нову Варош и Куршумлију чини највише да помогне младим брачним паровима и финансијски их стимулише да се определе за родитељство.

    Без обзира на то, и Чајетина бележи негативан природни прираштај.

    У општини Чајетина 1991. године живело је 16132 становника, 2011. године пописом је утврђена цифра од 14735,  а сада их је према проценама Републичког завода за статистику 14343.

    Љиљана Петковић

    Фото: Н.П.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Чајетина. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.)

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com