Društvo

Aларматна демографија Врања: сваки пети брак завршава се разводом, а село Корбевац без првака

 

Град Врање ове године обележава 140 година од ослобођења од турског ропства и уласка у састав државе Србије. У овом дугом периоду, Врање се, од оријенталне паланке, претворило у модеран град.

Број становника Врања је, од ослобођења од Турака, стално растао. Од нешто више од осам хиљада људи по уласку у састав Србије, већ почетком двадесетог века Врање има око 12 хиљада становника. После Другог светског рата, Врање убрзано расте, а нарочито у периоду од 1971. године када је имало око 28 хиљада становника, до 1981. године, када је овде живело око 44 хиљаде душа. Према попису из 2011. године, у Врању живи око 55 хиљада људи.

Каква је демографија Врања данас, питали смо градоначелника др Слободана Миленковића, лекара специјалисту који је медицинску праксу заменио борбом за добробит свих Врањанаца. Градоначелник нас прима тачно у заказано време у свом кабинету и не устеже се да подробно објасни демографске проблеме Врања.

„Град Врање има површину од 860 km2 и просечну густину насељености од 101 становника по километру квадратном. У Граду Врању има 105 насељених места у 59 месних заједница.“

„Према Републичком заводу за статистику, број становника Града Врања је, у 2016. години, био 81 469 душа, али с негативним природним прираштајем од 2,8 промила. Град Врање има негативан природни прираштај од 2010. године.“

„На територији Града Врања у последњој деценији не запажамо пресељење становника са села у град јер је исто већ завршено попуњавањем тадашњих индустријских капацитета. Међутим, друштвено-економска криза која је проузроковала слабљење индустријских предузећа, вишак радне снаге и губитак посла, условљава ново кретање становништва из једне у другу урбану средину ради запослења.“

„У 2016. години у Врању је било 385 закључених бракова, а 79 разведених бракова.“

„По учешћу лица старијих од 65 година у укупној популацији, које износи 16,32% укупног броја становника, Град Врање се сврстава у локалитете са старим становништвом, а у следећој деценији, према демографским пројекцијама, број старих биће удвостручен, односно, чиниће готово половину становништва. Овакав демографски преображај имаће дубоке последице на сваки аспект живота појединаца (укључујући и старе) и друштвене заједнице.“

Пошто смо чули ове, врло неповољне податке, постављамо питање: „Шта је држава учинила ради повећања наталитета?“.

„У 2018. години, Република Србија је усвојила нову Стратегију за подстицај рађања. Од 1. јула 2018. године, почиње примена измењеног Закона о финансијској подршци породице са децом где је акценат стављен на подршку породице у следећем.“

„За прворођено дете, родитељи ће добити, једнократно, 100 хиљада динара уместо садашњих 39 345 динара, а већи месечни износ следи и мамама другог детета, које ће две године добијати по 10 хиљада динара, уместо садашњих 6 410 динара.“

„Осетно ће бити повећан родитељски додатака за треће дете, чијој ће мајци, у наредних десет година, бити месечно уплаћивано 12 хиљада динара. Сада се уплаћује 11 538 динара током две године.“

„Највеће повећање следи родитељима четвртог детета, који ће месечно добијати од државе 8 000 динара, и то десет година од рођења. Сада се исплаћује 11 500 динара током две године.“

„Влада Републике Србије додељује локалним самоуправама бесповратна средства за развој популационе политике на локалном нивоу, чиме се највише бави министарка Славица Ђукић-Дејановић.“

„Држава омогућује бесплатну прву и другу вантелесну оплодњу паровима који желе да имају деце.“

На који начин локална самоуправа делује у циљу поправљања демографске слике Града?

„Уколико два покушаја вантелесне оплодње, које финансира држава, не успеју, трећи покушај финансира Град Врање, раније с 400 хиљада динара, сада с 350 хиљада динара. Град Врање финансира и четврти покушај вантелесне оплодње, за жене старости од 42 до 45 година.“

„Локална самоуправа покрива и трошкове вантелесне оплодње Врањанки у иностранству, на клиникама у Републици Македонији и у Солуну.“

„Свака мајка, након порођаја, има право на једнократну новчану помоћ коју даје Град Врање. Труднице имају право на бесплатан превоз у градском и приградском саобраћају, а донета је и Одлука о једнократној помоћи за све ђаке прваке. Деца чији су родитељи лошег имовног стања, имају право на бесплатан вртић. Преко Центра за социјални рад, породице остварују и право на једнократну новчану помоћ.“

Александар Стајић, помоћник градоначелника за примарну здравствену заштиту и јавно здравље, и сам лекар – стоматолог, нам даје ближе податке о подршци Града Врања лечењу стерилитета у Врању.

„Од 2012. године до данас, одобрен је новац за око сто вантелесних оплодњи Врањанки. Тако су, до сада, рођене 23 бебе.“

Може се изнети оцена да Град Врање помаже родитељство својих становника у великој мери, као ретко која локална самоуправа у Србији.

Постигнути резултати се, за сада, ипак не могу сматрати потпуно задовољавајућим, што се може илустровати следећим примером.

На територији Града Врања постоји село Корбевац – моравско село, близу ауто-пута и железничке пруге, на путу за Врањску Бању. Број Корбевчана се после Другог светског рата кретао између 900 и 650, колико их има и сада.

У селу Корбевац постоји и осмогодишња основна школа. Међутим, први разред основне школе у Корбевцу ове године не постоји. Разлог је врло прост – нема детета из Корбевца које је ове године дорасло за први разред основне школе, тако да нема ђака првака. Села у којима постоје истурена одељења основне школе из Корбевца имају по неколико ђака првака: Крива Феја – три, Клисурица – једног и Паневље, такође, само једног.

Мораћемо још много тога да урадимо у вези с наталитетом.

Драгана Костић

Фото: Љубомир Костић

(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Врање. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

 

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh