Analize I Kolumne

Албанске оружане формације лојалне Србији 1999. године – један детаљ из рата

Село Осек Хиља, тик уз Ђаковицу, март 1999. године. Бомбе почињу да падају на читаву Србију, а највише на Косово и Метохију. Војска напушта мирнодопске положаје у градовима и распоређује се по мањим местима, како не би била на удару НАТО бомбардера.

Једна војна јединица долази и у Осек Хиља, готово потпуно албанско село, у пола ноћи. Ту ноће, а ујутру срећу локално становништво. Село је више празно него насељено – многи су побегли од бомби. Велике куће у којима живе више генерација и неколико браће с потомцима су често потпуно празне.

Војници примећују да у селу постоји наоружана формација која се, наравно, потпуно слободно креће сеоским сокацима. Формацију чини тридесетак Албанаца у униформама српске полиције, опремљени лаким наоружањем и возилима очигледно добијеним од државе.

Формација је, у ствари, Локално обезбеђење. Задатак јој је да обезбеђује полу-напуштено село у злом времену. Састављена је од локалних становника, а опремљена и организована од стране државе Србије. С Војском лепо сарађује, а ван села и најближе околине готово да не одлази.

Зло, међутим, свуда пушта своје пипке, па и у Осек Хиљу, место за које верујемо да већина читалаца никада није чула. Државни органи Србије се повлаче из Ђаковице и Метохије, с њима се повлачи и највећи део Срба, али повлаче се и Албанци који нису прихватали политику и подржавали деловање такозване Ослободилачке војске Косова. Од припадника Локалног обезбеђења, део се повлачи у делове Србије који нису окупирани, а део остаје у селу. Они који су дошли у Ниш и друге градове централне Србије сусрећу се с многим проблемима, али им безбедност није угрожена. Они који остају на Косову и Метохији, носе главу у торби.

Ово смо сазнали од очевица описаних догађаја, који не жели да му се сазна име. „Путујем, понекад, на Косово у посету пријатељима. Не желим да ме тамо неко испитује шта знам о рату од пре двадесет година.“, каже наш извор, сасвим разумно.

Оно што бисмо свакако волели, јесте да упознамо јавност с више сличних догађаја с Косова и Метохије. Представа да су се на Косову и Метохији сукобили праведни Срби и зли Албанци је, наравно, апсурдни стереотип. Дугујемо себи самима, али и великом делу нашег народа који не памти догађаје из 1999. године, да представимо целу истину о том времену.

Позивамо читаоце на сарадњу. Уколико имате сазнања о догађајима с Косова и Метохије који нису представљени јавности, радо ћемо их објавити. Своје изворе, наравно, не откривамо, сем уколико они сами то не желе.

Љубомир Костић

Klikni za komentar

Odgovori

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Na Vrh