Premijerka Srbije Ana Brnabić večeras je na obeležavanju 85 godina postojanja Ruskog doma u Beogradu najavila da Srbija namerava da otvori svoj kulturni centar u Rusiji.
Premijerka je na ceremoniji u Centru „Sava“ rekla da će taj centar u Moskvi okupljati gradjane Srbije, kao i sve prijatelje i poštovaoce srpske kulturne baštine.
„Republiku Srpsku, Srbiju i Rusiju povezuje prijateljstvo i partnerstvo, a kulturni odnos su sveobuhvatni i snažni“, rekla e Ana Brnabić.
Prema njenim rečima, u istoriji slovenskih naroda Srbi i Rusi su pokazali najviše sličnosti i medjusobnog poštovanja.
„Prijateljstvo Srba i Rusi živi dugi niz vekova prevazilazeći sve prepreke i iskušenja „, kazala je srpska premijerka.
Govoreći o primerima prijateljstva ruskog naroda prema srpskom, Ana Brnabić je na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata posebno istakla žrtvu ruskog cara Nikolaja, koju „Srbi nikad neće zaboraviti“.
Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin rekao je da očekuje da će prilikom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji biti potpisan Sporazum o osnivanju Srpskog kulturnog doma u Moksvi.
On je istakao da je praznik Ruskog doma „ulepšala i današnja pobeda Srbije u Dubuaiju u Generalnoj skupštini Interpola“.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej istakao je da su Rusi Srbima uvek pomagali kad je bilo najteže, a kad nisu bili u prilici da to učine nisu im odmogli.
„Crkva želi da bratski odnosi dva naroda traju dok postojimo“, rekao je patrijarh Irinej .
Pre kulturno umetničkog programa u Centru „Sava“ pročitano je pismo ruskog patrijarha Kirila u kojem zahvaljuje Srbiji i srpskom narodu na gostoprimstvu i pomoći koji su pružili izbeglicama iz Rusije dvadesetih godina prošlog veka.
„U Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca našlo je utočište više od 40.000 ljudi izbeglih iz Rusije“, naveo je Kiril u pismu misleći na Ruse otišle zbog gradjanskog rata nakon Oktobarske revolucije.
Obeležavanje 85 godina postojanja Ruskog centra za nauku i kulturu, poznatijeg kao Ruski dom, nastavljeno je gala koncertom na kojem su nastupali poznati horovi Pjatnicki i Aleksandrov.
Osnivanja Ruskog doma inicirali su emigranti iz Rusije po dolasku u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, uz podršku kralja Aleksandra I Karadjordjevića i tadašnjeg patrijarha Varnave.
Autor arhitetkonskog projekta zdanja je Vasilij Fjodorovič Baumgarten vojni inžinjer, general major Bele garde i Vojske Kraljevine Jugoslavije.
Zdanje je otvoreno 1933. pod nazivom Ruski dom Imperatora Nikolaja Drugog, kasnije je preimenovan u Dom Sovjetske kulture, a od 1994, nosi sadašnje ime. To je i prvi Ruski dom u Evropi.
Akademski ansambl pesama i igara Ruske armije Aleksandrov osnovan je 1928. Park ispred spomenika caru Nikolaju Drugom Romanovu, u centru Beograda, nosi ime ovog hora u znak sećanja na njegove članove stradale pre dve godne u avionskoj nesreći.
Hor Pjatnicki osnovao je 1911. vodeći istraživač, sakupljač i populator ruskog narodnog stvaraštva Mitrofan Jefimovič Pjatnicki.
