Novi stav Donalda Trampa o Iranu je njegov drugi napad na multilateralizam, čime, u ime parole „Prvo Amerika“, rizikuju da će izazvati izolaciju SAD i oslabiti kredibilitet svoje države.

Posmatrači su se do sada borili da opišu diplomatiju američkog predsednika, ukazujući na odsustvo doslednosti ili provaliju između njegovih vatrenih reči i postupaka.

Ali, u njegovom govoru u Generalnoj skupštini UN u septembru, „suverenitet“ je bio moto, a njegova odluka u petak da „overi“ sporazum o iranskom nuklearnom sporazumu, dragom međunarodnoj zajednici, izgleda da potvrđuje trend koji je skiciran njegovim dolaskom u Belu kuću u januaru.

„Trampova spoljna politika našla je temu: doktrina povlačenja“, rekao je Ričard Has, predsednik istraživačkog centra Savet za spoljne odnose.

Iranski sporazum se pridružio sve dužem spisku obaveza ili međunarodnih organizacija koje Vašington napušta ili preti da će ih napustiti: Trans-Pacifičko partnerstvo (TPP), Klimatski sporazum iz Pariza, sporazum o slobodnoj trgovini Severne Amerike (Alena) i Unesko.

Nije iznenađujuće što su ljudi iz bivše, demokratske administracije Baraka Obame u prvim redovima kada se crta sumorna slika prvih devet meseci tog republikanskog predsednika bez ikakavog diplomatskog iskustva u vreme kada je izabran.

„Još jednom, Tramp dovodi u pitanje sposobnost SAD da ispun svoje međunarodne obaveze“, zamera Ben Rouds koji je bio zamenik savetnika Baraka Obame za državnu bezbednost SAD, osuđujući „kršenje sporazuma“ istorijski zaključenog 2015. da bi se Teheran sprečio da gradi nuklearno oružje. „Druge zemlje više neće želeti da sklapaju sporazume sa Sjedinjenim Državama, jer će pomisliti da mi nećemo držati reč“, rekao je on.

Čak i ako taj republikanski milijarder nije stigao do toga da „pocepa“ iranski sporazum kao što je obećao, njegovo „nepotvrdjivanje“ je povećalo opasnost da može da ga raskine „u svakom trenutku“ što će „oslabiti“ i „izolovati“ Vašington, slabeći i njegov savez sa Evropljanima, a istovremeno će jačatii Iran, Rusiju i Kinu upozorava Vendi Šerman, glavna pregovaračica SAD o tom dokumentu.

Ali, demokrate nisu jedini kritičari.

Bivše visoke diplomate u vreme republikanskog predsednika Džordža V. Buša takođe su javno izrazile sumnju. Ričard Has naglašava i nepovezanost izjava Donalda Trampa koji je u više navrata osudio „diktaturu“ ili „režim“ Irana, „sugerišući da je promena režima krajnji cilj američke politike“, dok sada više ne zahteva takva rešenja.

I Nikolas Berns, još jedan bivši diplomata koji je postao profesor na Kenedijevom fakultetu Harvarda, osuđuje „istorijske greške“. Sjedinjene Države se „pod Trampom povlače od svoje uloge svetskog lidera“, rekao je on.

Kao i povodom povlačenja iz sporazuma o klimatskim promenama, Evropljani su ujedinjeni i u odbrani iranskog pakta. Šef evropske diplomatije Federika Mogerini je Donaldu Trampu negirala da ima „ovlašćenje“ da ga jednostrano raskine.

Predsednik Francuske Emanuel Makron koji izgleda voljan za saučesništvo sa američkim mogulom nekretnina, iapk je jasno zauzeo stav kada je u razgovoru sa svojim iranskim kolegom Hasanom Rohanijem najavio da će lično otići u Teheran.

„Niko neće imati poverenja da će se bilo koja američka vlada uključiti u neke dugoročne pregovore“, rekao je iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Zarif za CBS Njuz u subotu.

Bivši državni sekretar Džon Kerri, ključni arhitekta sporazuma sa Zarifom, osudio je „opasno odustajanje od činjenica u korist ega i ideologije“.

Donald Tramp, rekao je on, „nas time slabi, otuđuje naše saveznike, jača pobornike tvrde linije u samom Iranu, otežava da se reši Severna Koreja i mogao bi nas odvesti do vojnog sukoba“.

Po Robertu Ejnhornu, iz Instituta Brukings, da bi došao za pregovarački sto, Pjongjang „treba da misli da je Amerika spremna da ispuni ono na šta se obavezala“, a pretnja napuštanjem iranskog sporazuma „zamračuje“ tu mogućnost.

To je tako jer je američka administracija prema Severnoj Koreji utvrdila strategiju koja se zasniva na jedinstvu međunarodne zajednice, preko UN, da bi se izvršio pritisak na režim Kima Jong-Ila. Ali, „jutarnje tvitovi“ Donald Trampa koji Pjongjangu obećava „vatru i bes“, „samo uznemiravaju i Severnu Koreju, i Amerikance, i naše saveznike u Evropi i Aziji“, izjavio je nedavno taj istraživač za AFP.

„Tramp izgleda da misli da je vojna i ekonomska moć Sjedinjenih Država dovoljna da im dozvoli da rade šta god hoće kad god požele“, rekla je Barbara Slavin iz analitičkog centra Atlantski savet. „On uopšte ne razume da je vrhunac moći Sjedinjenih Država kada manevrišu da se postigne međunarodni konsenzus“.

Samo su protivnici iranskog sporazuma videli koristi od novog stava SAD pozdravili su ga Jerusalim i Rijad, regionalni neprijatelji Teherana, što je dobilo izvestan odjek među konzervativnim analitičarima i, uprkos nekim rezervama, medju republikanskim poslanicima u Kongresu SAD.