Поводом недавног усвајања новог статута Трепче у косовској скупштини, те страха Срба на КиМ да може доћи до насилног преузимања овог комбината од стране Албанаца, професор Правног факултета у Косовској Митровици Душко Челић каже да би Међународна арбитража могла да буде решење, али да би њу у том случају требало да покрену акционари Трепче, преноси Танјуг.

Челић је за Први програм Радио-Београда, говорећи о новонасталој ситуацији у Трепчи, подсетио да је реч о тзв.„победничкој правди” која се демонстрира од стране Приштине од 1999. уз подршку појединих западних земаља које демонстрирају „своје лицемерје када је реч о владавини права”.

Свесни те чињенице, и чињенице да је право својине по међународним актима неотуђиво, каже да постоје начини како власт у Београду може да реагује, а да то при том не прејудицира статусно питање КиМ.

„Пре свега, морамо да упознамо озбиљне инвеститоре у свету да када је реч о имовини Трепче, да је реч о спору”, каже Челић те наводи да ако до инвеститора допру јасне информације о проблему овог комбината, ни један озбиљан инвеститор неће бити заинтересован за улагање, односно куповину овог комбината док се проблем не реши.

„Ту има простора да држава и њени органи пораде”.

Међународна арбитража, додаје, могла би да буде решење али, како каже, обзиром да је реч о статусном питању које је пре свега ствар политичке природе могло би да се постави питање „ко би био ту пасивно легитимисана страна”, односно ко би био тужена страна.

Јер, Србија не признаје самопроглашену државу Косово.

Могуће је, каже, да се евентуално акционари, као већински власници Трепче појаве као тужиоци.

„Било би веома незгодно да се држава појави као тужилац јер би онда прејудицирала статусно питање”, објашњава Челић.

Сматра да је потребно искористити сва правна средства за решавање овог проблема, уз одговарајућу ограду када је реч о преудицирању статуса КиМ.

Сматра да реакције Београда нису биле систематичне, да су се често сводиле на вербално реаговање што је како каже, охрабрило Приштину да на систематски начин угрожава како приватну својину Срба на КиМ, тако и државну, односно друштвену.

Усвајањем новог статута Приштина је, каже послала пре свега политичку поруку, а други утисак Челића је да је то само наставак узурпације српске имовине у складу са законом о Трепчи из 2016. године.

„Реч је заправо о класичној конфискацији, одузимању без накнаде”.

Додаје и да је такав начин поступања и у правној теорији у свету постало ствар „правничког музеја”, и правне историје, међутим, очигледно је каже да на овим просторима то још увек актуелно, нарочито ако је реч о српској имовини.

„Овде је реч о једној врсти насиља. Имамо све правне аргументе у нашим рукама, Политички нису на нашој страни, јер већински западни свет подржава Приштину, али правни аргументи су без сваке сумње”, сматра Челић.