Од нашег дописника
Атина – Одлука да се готово цело подручје Пиреја прогласи археолошком зоном довела је у питање 600 милиона евра инвестиција кинеске компаније „Коско” у обнову и модернизацију Луке Пиреј. Оваква могућност је у неколико наврата наговештавана, али је процена била да ће Централни археолошки савет добро извагати аргументе „за” и „против” пре него што донесе коначну одлуку.
По свему судећи, пресудно за најновију одлуку Централног археолошког савета било је одбијање кинеске компаније „Коско” да разбије на делове генерални план инвестиције од 600 милиона евра предвиђен за модернизацију путничке луке за крузере, изградњу пратећих објеката, хотела, тржног центра и паркинга и да реализују само инвестиције на локацијама које Централни археолошки савет одобри. Представници „Коска”, који је од 2016. већински власник 51 одсто акција у Луци Пиреј, у коју је већ уложено око преко милијарду евра, кажу да су запањени најновијим решењем, имајући у виду да, како су саопштили, лука већ више деценија функционише без било каквих археолошких проблема.
Последњом одлуком готово цео Пиреј, дакле и приобални, лучки део, проглашен је археолошком зоном од посебне важности. До сада су постојали само стари планови, а нова истраживања на територији града су показала да постоје делови града који указују на могућност постојања древних споменика. Ископавањем је, тако, откривена до сада непозната гробница Фемистокла, хеленски театар Зеа, светилишта Артемиде, остаци насеља од класичног до раног византијског периода, што је, без сумње, од великог историјског значаја, али што до сада, рецимо, није зауставило изградњу метроа и трамвајске линије од Атине до Пиреја.
У сваком случају, одлука археолога изазвала је бурне реакције и поделе, политичке конфронтације.
Подсетимо да је истоветна одлука Централног археолошког савета зауставила и реализацију пројекта изградње и обнове на бившем аеродрому „Елинико”. Реч је о „послу века”, инвестицији од осам милијарди евра, која је сада на чекању, јер археолози никако нису могли да се договоре има ли на том подручју археолошких споменика. Питање које се поставља јесте како је, уколико је то археолошка зона, уопште пре шест деценија на том месту могао да се изгради први атински аеродром.
Иначе, проблем се поставља у моменту када је Ципрасова влада већ страним, међу њима и кинеским, инвеститорима дала чврста обећања и са њима потписала уговоре које је суд одобрио. Процена је да таквих одобрења неће ни бити док не прођу избори, јер ниједна структура не жели да на себе преузима одговорност за коначне одлуке које касније могу да буду доведене у питање.
