Армија неопредељених потенцијалних бирача у Србији можда би по бројности заиста могла да се мери с најмногољуднијим војскама на свету, али врло су мале шансе да ће таква неодлучна сила моћи да озбиљније промени исход предстојећих избора.
Без обзира на то што је у овом тренутку неодлучно бар милион грађана, све и да убедљива већина њих до пролећа одустане од апстинирања и гласа, тешко да ће моћи да угрози садашње владајуће странке. Једино на шта би већи одзив могао да утиче, према процени аналитичара, јесте да нека од партија које су на ивици цензуса ипак уђе у парламент.
Зато, како кажу, не стоји теза лидера ДС-а Бојана Пајтића да ће, ако на изборе изађе две трећине позваних грађана, Вучићев режим бити срушен. Постоји и став да би ти потенцијални гласачи чак могли већински да подрже десничарске опозиционе партије. Такву могућност у разговору за „Данас” најавио је Марко Уљаревић, директор Сектора за истраживање јавног мњења Ипсос стратеџик маркетинга, а директор ове агенције Срђан Богосављевић за „Политику” истиче да је реч о грађанима који су евроскептични.
„Ти људи можда не знају за коју би странку конкретно гласали и ко им је најближи, а врло је вероватно да се неће ни појавити на изборима. Али уколико то учине, подржали би неку од ’десних’ опција, ближих Русији. Таквих је отприлике половина међу грађанима с правом гласа који су данас неодлучни. Гласови друге половине те велике неодлучне групе били би распоређени по странкама, приближно као и код оних који излазе на изборе и који знају коју ће листу заокружити. Евентуално би можда дали благу предност малим странкама које су сада око цензуса, па би то било преломно за њихов улазак у парламент”, каже Богосављевић.
Према процени директора Ипсос стратеџик маркетинга, у овом моменту је неодлучно између 1,3 и 1,4 милиона грађана, што је мање од очекиваног броја бирача СНС-а, чију је листу на изборима 2014. заокружило више од 1,7 милиона људи.
„Ипак, ако се узме у обзир да је један ДС пре две године имао око 220.000 гласова, тадашњи НДС Бориса Тадића око 205.000, а многи су прошли и лошије, неопредељени из тог угла ипак нису потпуно занемарљив фактор”, каже Богосављевић.
Да би већа излазност могла да буде од помоћи мањим странкама, убеђен је и Владимир Пејић, директор Фактор плуса, према чијим би истраживањима на изборе у овом моменту сигурно изашло 53 одсто, или више од 3,5 милиона бирача. Четвртина испитаника одбацила је могућност изласка, док 22 одсто, или приближно 1,5 милиона њих, још не зна хоће ли изаћи на биралиште.
„Искуства с претходних избора сведоче о томе да се гласови неодлучних, ако се предомисле, па оду на биралишта, углавном релативно правилно распореде. Показало се и да већа излазност помаже мањим партијама, без обзира на оријентацију”, каже Пејић за „Политику”, уз ограду да се у овој агенцији као истраживачи чврсто држе методологије и не баве се тиме за кога би неопредељени гласали.
На одлуку несигурних грађана и смањење броја оних који неће изаћи на изборе могла би, теоретски, да утиче и кампања, али само под условом да не буде негативна, сматра аналитичар Дејан Вук Станковић.
„У ситуацији кад нема јаких идеолошких разлика на политичкој сцени, ни цивилних организација које су подстицале младе да изађу и гласају, што смо све имали деведесетих година, негативна кампања ретко мотивише неопредељене и више служи учвршћивању опредељења опредељених”, каже Дејан Вук Станковић, закључујући да се неодлучни бирачи превасходно мотивишу циљном кампањом за коју је потребно дуже време од преосталог до наредних избора, али и нови политички актери.
Према Богосављевићу, највећи мамац за потенцијални масовнији излазак на биралишта јесу лидери странака, и то, како оних из национално оријентисане опозиције, тако и с њеног проевропског пола. И једни и други, сада подељени у по две веће колоне и више мањих партија и блокова, имају великих проблема да привуку своје потенцијалне бираче, који се традиционално везују за лидера.
„Тако Двери немају идентитет који доноси лидер, а веома је упитно и да ли то може Санда Рашковић-Ивић са симпатизерима ДСС-а. С друге стране, у коалицији СДС-ЛДП-ЛСВ, постоје три лидера, Тадић, Јовановић и Чанак, од којих сваки изазива различите емоције код оних који би ту листу заокружили, па је питање којој се од тих група обраћају. Причу о лидерству потврђују и радикали, јер јачају чим је Шешељ активнији и присутнији. И сада, од те четири најјаче опозиционе колоне, могло би се рећи да је само код СРС то лидерство јасно решено”, каже Богосављевић.
Директор Ипсоса истиче да већа излазност може да утиче на обарање власти једино у атмосфери референдума, када грађани гласају за један режим или против њега.
„По томе се избори 2000. разликују од свих осталих. Хетерогени ДОС успео је да победи, не на програму, него на идеји да сви желе да виде леђа Слободану Милошевићу. Ипак, услови и подршка за тако нешто данас не постоје”, закључује Богосављевић.
