BEČ – Austrijanci će u nedelju 4. decembra imati prilike da konačno, u trećem pokušaju, izaberu šefa države, pošto su, zbog manjkavosti izbornog materijala, izbori dva puta odlagani.
Glasači u Austriji prvi put su izašli na predsedničke izbore 24. aprila, kada su imali izbor između šest kandidata.
Tom prilikom najveći broj glasova dobio je kandidat Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer, a drugoplasirani bio je nekadašnji lider Zelenih Aleksander van der Belen.
Ova dva kandidata ušla su u drugi krug glasanja, koji je održan 22. maja, ali je ishod poništen od strane Ustavnog suda na osnovu žalbe FPO zbog brojnih nepravilnosti.
Naime, Ustavni sud ustanovio je kršenje izbornog zakona, zato što su glasački listići koji su dospeli putem pošte, u pojedinim opštinama izbrojani pre zakonski određenog roka. Prema zakonu, glasovi pristigli putem pošte treba da se prebroje dan posle izbora, a ne, kao što je to bio slučaj na više izbornih mesta, iste večeri.
U poništenom drugom krugu, Van der Belen je veoma tesno pobedio Hofera, zahvaljujući glasačkim listićima pristiglim putem pošte.
Kao novi datum predsedničkih izbora određen je 2. oktobar, ali se pojavio novi razlog za njihovo odlaganje – lepak na kovertama za slanje glasova putem pošte ne lepi kako treba.
Ispostavilo se, zahvaljujući glasovima koji su već pristigli, da se koverte odlepljuju, što, prema važećem zakonu, predstavlja povod da se glas proglasi nevažećim.
Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka je objasnio da se radi o novom obliku koverte, koja se lepi sa više strana, te predložio da se, za predstojeće glasanje koristi stari model, korišćen 2009. godine.
U javnosti su već kružile spekulacije da je to namerno urađeno, što je, nakon istrage, negirala Savezna kriminalistička služba.
Ustanovljeno je da se radi o „hemijskom“ problemu i da je štamparija dobijala lepak u više tranši i iz više zemalja. Šefovi poslaničkih klubova u parlamentu su se zatim dogovorili da se predsednički izbori održe 4. decembra.
Oni su, takođe, prihvatili predlog ministra Sobotke da se birački spisak dopuni licima koja su u međuvremenu stekla pravo glasa.
Na predsedničkim izborima pravo glasa imaju austrijski državljani koji su napunili 16 godina.
Austrija, sasvim izvesno, neće imati šefa države do kraja ove godine.
Nakon izbora neophodno je sačekati da prođu rokovi za ulaganje žalbe, pre nego što pobednik može da položi zakletvu i preuzme funkciju.
Austrija je, inače, bez predsednika skoro pola godine, pošto je sa te dužnosti, nakon isteka drugog mandata, otišao Hajnc Fišer početkom jula.
Van der Belen: Hoću da budem vaš predsednik centra
Kandidat za predsednika Austrije Aleksander van der Belen poručio je večeras da se, na izborima u nedelju, ne radi samo o dve osobe, već o pravcu u kom će se razvijati Austrija.
„Biramo želimo li uspostaviti stare granice i dobrovoljno se ograditi, usamljeno ići u budućnost, ili želimo da Austrija ostane važna članica u EU“, naglasio je Van der Belen na završnom predizbornom mitingu u Beču.
On je apelovao da građani ne dozvole da se zemlja razvija u suprotnom pravcu, jer protivkandidati žele „plavu“ republiku, naglašavajući da će Slobodarsku partiju (FPO) zaustaviti birači.
Van der Belen je naglasio da kao predsednik centra želi da doprinese da zemljom vladaju optimizam i vera u budućnost.
„Radi se o zajedničkoj želji da zemlju konstruktivno obnovimo. Znamo da sa svih strana postoji promaja, ali to ne znači da kuću treba rušiti“, rekao je Van der Belen ističući da je najvažnije staviti zajedništvo iznad svega, jer je to bila formula uspeha do sada.
Pozvao je sve, bez obzira na partijsku pripadnost, da sarađuju u tom projektu zajedništva.
Problemi se ne rešavaju populizmima i radikalizmom, već razumom, istakao je Van der Belen.
„Pustite me da budem vaš predsednik centra, taj posao ću dobro obavljati“, poručio je Van der Belenon, na kraju govora građanima Austrije.
Na završnom minitingu podršku Van der Belenu dao je i gradonačelnik Beča Mihael Hojpl, kao i poznati umetnik Andre Heler.
Završni miting završen je, na želju Van der Belena, kome je portivkandidat Norbert Hofer prebacivao nedovoljan patriotizam, himnom Austrije.
Profesor u trci za predsednika Austrije
Aleksander van der Belen je političar koji ima dugogodišnje političko iskustvo, a, iako je bio lider Zelenih, najavljuje da će biti nadstranački šef države.
Van der Belen, koji je rođen pre 72 godine u Beču, dete je majke Estonke i oca Rusa, a detinjstvo je proveo u austrijskoj pokrajini Tirol.
Preci po ocu Aleksandera van der Belena su se preselili iz Holandije u Rusiju krajem 17. veka i od 18. veka su živeli u Pskovskoj guberniji.
Njegov otac se rodio u Pskovu, ali je nakon Oktobarske revolucije emigrirao u Estoniju, gde se upoznao sa budućom majkom kandidata za predsednika, te se 1940. preselio u Austriju.
Van der Belen je kasno ušao u politiku, najpre je bio član Socijaldemokratske partije (SPO), ali je kasnije prešao u stranku Zelenih, čiji je bio poslanik od 1994.
Nije dugo trebalo da profesor privrede krene da se penje u hijerarhiji Zelenih i, zbog odlične retorike, garnirane humorom, uskoro postane i zvezda te stranke, iako su njegovi stavovi bazi partije do danas suviše ekonomsko-liberalni.
On je 1999. postao i lider Zelenih, stranku, koju je vodio desetak godina.
Za njegovo vreme Zeleni su ređali izborne uspehe, a kada je 2008. lošije prošao na glasanju nego što je očekivao, predao je kormilo stranke Evi Glavišnig.
Van der Belen je oko sebe okupio značajna imena iz političkog i kulturnog života Austrije koji podržavaju njegovu kandidaturu.
Svi koji se plaše uspona desnice podržavaju šarmantnog profesora, koji bi, u slučaju pobede, bio jedan od najstarijih predsednika.
Van der Belen pokušava da se prikaže kao kandidat centra i privuče građane strahom od desnice.
Van der Belen je, u drugom krugu, krajem maja, pobedio tesno, osvojivši 50,3 odsto glasova, ali je ishod galsanja poništio Ustavni sud zbog neregualrnosti oko prebrojavanja glasova pristiglih putem pošte.
Hofer savesni treći predsednik parlamenta
Norbert Hofer će, ako pobedi u nedelju, biti prvi predsednik Austrije iz redova desnice u posleratnoj istoriji zemlje.
Takođe, on bi sa 45 godina, bio ujedno i najmlađi šef austrijske države.
Od pobede Hofera na predsedničkim izborima strahuje međunarodna zajednica, jer bi ona mogla biti uvod u seriju pobeda populista i desničara, ali i evroskeptika.
Hofer je, tokom kampanje, neprestano bio suočen sa tvrdnjama da se zalaže za istupanje Austrije iz EU, što je on negirao.
Naime, Hofer ističe da je protiv centralističke EU, da želi da se Unija razvija i osnaži, uz veća ovlašćenja za države članice, ali i ponovio stav da će svakako, kao predsednik Austrije, raspisati referendum u slučaju prijema Turske u EU.
Inače, Hofer važi za glavnog ideologa FPO, iako svojim osmehom i prijatnim nastupom ima veoma pozitivan imidž.
Od kada je Hajnc Kristijan Štrahe 2005. preuzeo FPO Hofer je jedan od njegovih zamenika, a ujedno je i jedan od najodgovornijih za orijentaciju „plavih“.
Hofer je rukovodio izradom novog partijskog programa FPO 2011., a i bio je odgovoran za izdanje „Priručnika za slobodarsku politiku“.
Kao treći predsednik parlamenta Hofer je u javnosti imao pozitivno mišljenje zbog svog rukovođenja skupštinom.
Hofer je rođen u mestu Forau, a odrastao je u Pinkafeldu, u pokrajini Burgenland.
Pre političke karijere Hofer je bio aviotehničar u kompaniji „Lauda er“, a u politiku je ušao pre 21 godinu, kao šef stranke u gradu Ajzenštat.
On je 1996. dospeo na mesto pokrajinskog partijskog sekretara, a od 1997. je bio odbornik u Ajzenštatu, a od 2000. sekretar poslaničkog kluba.
Nakon podela u FPO, i odlaska Jerga Hajdera, Hofer je ušao u tim Štrahea, 2005., da bi godinu dana kasnije ušao u parlament.
Zbog nesreće prilikom paraglajdinga, usled koje je zadobio teške povrede kičme, 2003., Hofer se u parlamentu posebno bavio pitanjima hendikepiranih.
Hofer se više meseci borio protiv paralize, a i danas ima još teškoća u hodanju.
Na mestu trećeg predsednika parlamenta od 2013. Hofer je prikazao da je uzdržan u obraćanju, iako čvrstog stava, posebno u vezi socijalnih pitanja.
Tokom predizborne kampanje Hofer je neprestano govorio da želi da bude predsednik koji će slušati volju građana, koji će se truditi da se građani više pitaju.
Takođe, u EU on želi da formira protivtežu velikim zemljama, time što bi okupio zemlje Višegradske grupe, ali i Balkana, kako bi usaglašavali stavove unutar Unije.
AP Photo/Ronald Zak
