ЗАГРЕБ – Иако би се после састанка председника парламената Хрватске и Аустрије Гордана Јандроковића и Волфганга Соботке, могло закључити да Беч нема ништа против комеморације на Блајбуршком пољу све док се она одвија у складу с аустријским законима, најновије реакције из корушке владе показују да се скуп и даље може довести у питање, пише данас хрватски Вечерњи лист.
Јандроковић и Соботка потврдили су раније ове недеље у Бечу да ће комеморација у Блајбургу ове године бити одржана, како је и планирано, али су упозорили да ће морати строго да се поштују аустријски закони, а нарочито забрана истицања фашистичких симбола.
Међутим, корушки жупан Петер Кајзер и даље не гледа благонаклоно на окупљање на Лојбашком пољу, покрај Блајбурга, где су на крају Другог светског рата стрељани углавном припадници оружаних снага усташке Хрватске Независне Државе и усташе, и позива Министарство унутрашњих послова Аустрије да „обави свој посао”.
„Како би се осигурала комеморација за мртве без икаквих политичких порука и без изношења фашистичких идеја, Министарство унутрашњих послова мора следити пример Католичке цркве и као надлежно тело предузети одговарајуће мере против десничарског екстремизма, које нико у Корушкој и Аустрији не жели”, рекао је Кајзер новинарима, преноси Танјуг.
Слично, примећује Вечерњи лист, говори и градоначелник Блајбурга Стефан Височниг, који каже да нема ништа против комеморације, али упозорава да се „тај догађај све више претвара у скуп десничарских екстремиста”, што нарушава и штети слици заједнице.
Ипак, како наводи лист, позивајући се на упућене изворе у Хрватској, евентуалну забрану комеморације било би тешко правно покрити, с обзиром на то да је реч искључиво о верским обредима, на које се не примјењује закон о јавном окупљању и за које није нужно добити дозволу власти.
Тешко, али не и немогуће, кажу саговорници листа.
Упозоравају и да су обојица председника парламената у својим порукама истакли да учесници комеморације морају да поштују аустријске прописе.
А то значи, објашњава лист, да ће, ако се сви буду придржавали реда и прописа, комеморација бити одржана како је и планирано.
Уз то, како напомиње, ако се у Блајбургу ико појави у усташкој униформи или са усташким обележјима, чије је истицање од ове године у Аустрији и формално забрањено, тамошње би власти то могло подстакнути на политички маневар који би, ако буде требало, могло да буде и правно покривен.
Како објашњава лист на свом сајту, скуп, на пример, може бити привремено забрањен процени ли се да постоји претња по безбедност или да се њиме нарушава углед Републике Аустрије.
У том случају, додаје Вечерњи лист, комеморација би била одложена на дан или два, док надлежни суд не одлучи да ли је забрана у складу са законом.
Комеморација се тако не би одржала на дан када је планирана, што би вероватно значило да је ове године не би ни било, осим ако се ходочасници из Хрватске и БиХ не би одлучили да „под ведрим небом чекају одлуку суда”.
А осим из Аустрије, притисци на комеморацију жртвама Блајбурга и крижних путева јачају и у Хрватској, напомиње Вечерњи лист и подсећа да је лидер Самосталне демократске српске странке (СДСС) и посланик у хрватском парламенту Милорад Пуповац оптужио хрватску владу и парламент за неједнак однос према одавањима почасти жртвама у усташком логору Јасеновац и Блајбургу.
Хрватски сабор покровитељ је обе комеморације, али представници српске, јеврејске и ромске заједнице, као и антифашистичких удружења, због, како истичу, рехабилитације усташтва у Хрватској, не учествују на државној комеморацији у Јасеновцу, већ организују своју.
