Никада пре се није догодило да Црвена звезда и Партизан у „вечити” дерби улазе удаљени чак 29 бодова, колико износи предност „црвено-белих” после две трећине фудбалског првенства Србије. Ипак, и тако њихов сусрет прекосутра у Хумској привлачи велику пажњу. Једну од дражи даје му то што је јубиларни 150. у првенству.
Медији и навијачи широм света редовно праве топ-листе највећих фудбалских ривалстава у градским и државним оквирима, али их је немогуће „измерити” тако да се, на пример, у Риму сложе да је веће супарништво које влада у Милану. У сваком случају, један од аргумената је дуговечност традиције, по којој је највећа српска утакмица уз раме неким од глобално најпрепознатљивијих локалних дербија.
Са 150 окршаја за бодове (одиграно је још 89 у другим приликама), војевање Црвене звезде и Партизана је, рецимо, испред „Дербија дела Капитале” који у „вечном граду” играју Рома и Лацио. Иако су Римљани свој први сусрет одиграли знатно раније, 1929. године, прошли су мање међусобних првенствених битака – 145. Рома има 51, а Лацио 37 победа (57 нерешених).
Међу најславнијим градским фудбалским дербијима, по броју лигашких издања београдски је тик иза оног који се игра у граду који је још старији од Рима. Атина, која постоји више од три миленијума, до сада је видела 152 првенствене борбе Олимпијакоса и Панатинаикоса. „Дерби вечних непријатеља”, или како се још назива „Мајка свих битака”, има следећи биланс: 59 тријумфа Олимпијакоса (основан 1925.), 39 Панатинаикоса (1908.).
Централна фудбалска представа наше престонице по броју „извођења” у шампионату не заостаје пуно ни за својим панданом из главног града Шпаније. „Дерби Мадрида” између Реала (основан 1902.) и Атлетика (1903.), који је пре две године за моменат, када су се његови актери нашли у финалу Лиге шампиона, засенио и „ел класико” „краљевског” клуба и Барселоне, 157 пута је био део шпанског првенства. Реал је добио 85, а Атлетико 38.
У последње време највећи градски ривали енглеског фудбала за бодове су играли само четири пута више него Звезда и Партизан. Манчестер јунајтед је у таквим приликама од Манчестер ситија био бољи 60, а слабији 43 пута. „Дерби северног Лондона” између Арсенала и Тотенхема се у лигашком такмичењу није играо много чешће – 161 пут (66:50 за „тобџије”). „Мерсисајд дерби” Ливерпула је у првенству виђен 193 пута: Ливерпул је добио 73, Евертон 57.
Од њега није далеко, у Италији, „Дерби дела Мадонина”. Сусрет који име носи у част једне од знаменитости Милана, статуе Девице Марије, играо се 186 пута у првенству: Интер је славио у 69, Милан у 62 сусрета.
Више од 200 првенствених битака водили су: аргентински Бока јуниорс и Ривер Плата у „суперкласику” Буенос Аиреса (205, успешнија Бока), Пењарол и Насионал у „уругвајском класику” Монтевидеа (245, бољи Пењарол), турски Фенербахче и Галатасарај у „интерконтиненталном дербију” Истанбула (249, више победа клуба из европског дела града, Галатасараја), португалски Бенфика и Спортинг у „Дербију Лисабона” (253, превага Бенфике), те бразилски Фламенго и Флуминензе у „Фла-Флу” дербију Рио де Жанеира (293, Фламенго у предности).
Коначно, 304 пута су за бодове играли Селтик и Ренџерс у Глазгову, први пут ривали 28. маја 1888. „Стара фирма” ће од следеће сезоне поново радити у шкотском првенству: на 305. лигашки сусрет се чека од 2012. када је Ренџерс избачен у четврти ранг – тренутно је сигурни лидер Друге лиге. У међувремену је досегнут јубилеј од 400 мечева укупно – прошле године у полуфиналу Лига купа.
По броју доживљених својих највећих фудбалских празника, знатно иза Београда су метрополе попут Москве и Каира. Ривалство руских Спартака и ЦСКА траје од 1922. године, али су се до сада у лигашким мечевима срели тек 131 пут (Спартак успешнији). У оним анкетама о највећим фудбалским дербијима последњих година често високо место добија и „Дерби Каира” између Ал Ахлија и Замалека. Због тензија које око њега владају у Египту су посегли и за страним судијама (летошњи дуел је судио наш најбољи арбитар Милорад Мажић). У трци за титулу, срели су се 111 пута (бољи Ал Ахли).
