БЕРЛИН – Колапс безвизне шенгенске зоне коштао би Европску унију до 1.400 милијарди евра у наредној деценији, наводи се у анализи немачке Бертелсман фондације.
Према најгорем сценарију, у ком би поновно увођење контрола на границама ЕУ подигло трошкове увоза за три одсто, Немачка би, као највећа европска економија, имала издатке од чак 235 милијарди евра између 2016. и 2025. године, а Француска до 244 милијарде евра, наводи се у анализи, а преноси агенција Ројтерс.
Према најблажем сценарију, када би трошкови увоза порасли за један одсто, крај шенгенске зоне би коштао ЕУ око 470 милијарди евра у наредној деценији, додаје се у студији.
Трошкови би, према најтежем могућем сценарију, порасли на 1.400 милијарди евра, или око десет одсто годишњег бруто домаћег производа (БДП) 28-члане ЕУ.
„Ако се унутар Европе врате граничне контроле, ионако слабашан привредни раст ће се наћи под додатним притиском”, изјавио је председник Бертелсман фондације, Арт де Гојс.
Шенгенска зона слободног кретања је установљена пре 30 година, и тренутно је 26 држава обухваћено у потпуности Шенгенским споразумом, од којих су 22 чланице ЕУ. Овај безвизни систем се, међутим, у протеклих пола године нашао на удару оштрих критика, због огромног прилива миграната у Европу, углавном са Блиског истока и из Африке.
Како би ограничиле прилив и осигурале бољу контролу уласка миграната на њихове територије, већина држава-чланица Шенгена је протеклих месеци увела граничне контроле, што је изазвало страх од колапса читавог овог система, наводи британска агенција. (Танјуг)
