• BG

    Без подстицаја државе, мале хидроелектране не би ни биле изграђене

    Градска власт у Краљеву одлучила је јуче да више не издаје грађевинске дозволе за градњу малих хидроелектрана (хе) које би уништила реке и животну средину и то пошто су инвеститори дословно скренули реке у цеви и потпуно уништили живи свет око планинских река на подручју Краљева, јавља Танјуг.

    Црногорска влада је одлучила да од 1. јуна укине накнаду за обновљиве изворе енергије, коју су грађани до сада плаћали, при чему неће давати нове концесије на мале хидроелектране.

    У Србији и најсиромашнија домаћинства кроз цену струје и даље субвенционишу обновљиве изворе енергије, јер је Европска унија рекла да до 2020. године наша земља треба да има 27 одсто зелених енергије у енергетском миксу преноси Политика.

    Имајући све то у виду поставља се питање какву корист имају потрошачи у Србији, који субвенционишу зелене киловате и да ли је помама за градњом малих хе последица уносног посла оних који их граде?

    Дејан Стојадиновић, консултант, који је радио на увођењу фид-ин тарифа (подстицаја за обновљиве изворе енергије 2010. године у Министарству енергетике), не слаже се да је у Србији помама за градњом малих хе, јер је у протеклих 10 година изграђено њих 105, што је у просеку десетак годишње.

    – Да причамо о кладионицама, сложио бих се да постоји помама, али та појава, изгледа, никоме не смета. Подстицајне цене (фид-ин тарифе) усвојене су да би се ове мале хе изградиле и да би се повећала производња обновљиве електричне енергије. Без ових подстицаја мале хе не би ни биле изграђене. Чињеница је да сваки инвеститор, који гради малу хе, од државе мора да добије од 15 до 20 различитих мишљења, сагласности и дозвола. У тим дозволама, државни органи сваком инвеститору, између осталих ствари прописују коју количину воде могу да користе за производњу електричне енергије, и које мере заштите животне средине мора да примени да се не би нарушавао еко-систем – каже он.

    – Са друге стране, ако је инвеститор изградио малу хе у складу са добијеним дозволама, а и даље постоји проблем недовољних количина воде или нарушавања еко-система, онда је одговорност на држави односно органима који су издали дозволе, а никако на инвеститорима – истиче Стојадиновић.

    Без обзира на број малих хидроелектрана, као и трошкове производње електричне енергије у њима, све електране које се граде, или ће се градити у будућности, не смеју нарушавати животну средину. То није ствар тога да ли то некоме смета или не, то је „црвена линија” која не сме да се прелази код изградње било које електране. Да би се достигао циљ од 27 одсто зелене енергије (2030. године ће бити још виши), Србија мора максимално да искористи све изворе обновљиве енергије које има и хидроенергију, енергију ветра и сунца, биомасу, геотермалну и друге облике. Подстицајне цене одређене су тако да се улагања у електрану, која производи електричну енергију из обновљивих извора, поврате након 12 година.

    Упитан шта то значи за домаћинства у неком селу где је направљена мала ХЕ, он договара да би на то питање најбоље одговорили становници, примера ради у Обреновцу, који живе у близини термолектрана коју струју производи из угља, имајући у виду квалтиет ваздуха који удишу.

    С друге стране, инвеститорима се, каже Стојадиновић, уложене паре враћају после 16-17 година, када остварују зараду, односно добит. При томе треба имати у виду да након истека гарантованог откупа од 12 година, власници електрана почињу да продају електричну енергију по тржишним односно ценама које важе за све купце – каже он.

    Упитан да ли је ЕПС искористио све своје хидропотенцијале, Стојадиновић истиче да око једне трећине произведене струје потиче из хидроелектрана. Ствар је у томе да је највећи део ових потенцијала већ искоришћен.

    Извор: Политика/Танјуг

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com