Америка је јуче, како је председник Доналд Трамп и најавио, повећала тарифе на робу из Кине пошто су пропали преговори о завршетку америчко-кинеског трговинског рата.
Уместо примирја, Трамп је потписао налог за завођење виших царина, дигавши намете са 10 на 25 одсто на кинеску робу која вреди око 200 милијарди долара и чини 47 одсто кинеског извоза у САД. Погођен је широк спектар производа, од морских плодова преко метала и машина до индустријских делова, преноси АФП. Како је шеф Беле куће објаснио у твитовима, влада је покренула поступак за увођење пореза и на остатак увоза из Кине, вредног 325 милијарди долара. Према писању Синхуе, Пекинг је саопштио да „неће капитулирати пред притиском” и запретио противмерама.
После ескалације економског рата две највеће привреде на планети, које чине 40 одсто свих произведених добара, берзански индекси су бележили пад и страховања да ће се криза прелити и на друге делове света. Да је запело у преговорима, било је јасно чим је Трамп крајем прошле седмице најавио финансијске баријере, али је кинеска делегација ипак пре неколико дана дошла у Вашингтон на разговоре. У четвртак је било евидентно да се две стране неће споразумети, па су нови порези ступили на снагу већ у поноћ. Како се нова правила не примењују на робу која је кренула пре овог рока и већ је на путу, а бродовима треба три недеље да стигну до САД, преговарачи имају времена да се предомисле и договоре пре него што настане штета.
Пекинг је после Трампових прошлогодишњих оптерећења на кинеске производе већ увео царине на 91 одсто робе из САД (вредне 100 милијарди долара). Сад би могао да опорезује све што стигне из Америке, да повиси тарифе, позове на бојкот америчке робе, пооштри инспекцију производа у лукама и девалвира јуан. Према вашингтонској администрацији, проблем је настао због тога што је кинеска делегација одустала од раније договорених тачака споразума.
Преговарачи из САД тражили су да Кина више отвори тржиште за америчке производе и компаније и учини да кинеска државна предузећа послују по тржишним правилима. Захтев је био и да кинеска влада престане с масовним субвенцијама за домаће фирме и крађом америчке интелектуалне својине и технологије. Трампов тим је инсистирао на томе да кинеска влада унесе ове измене у своје законе, верујући да су раније америчке администрације олако прихватале кинеска обећања непоткрепљена изменама у прописима.
Трамп је прво увео царине на челик и алуминијум, а потом и на друге кинеске производе, сматрајући да амерички радници у производњи трпе непоштену конкуренцију од субвенционисаних кинеских фабрика. Шеф Беле куће упорно покушава да оживи погоне у пропалим индустријским центрима и смањи дефицит у размени добара с Кином, који је прошле године износио око 420 милијарди долара.
Председник верује да су финансијске баријере добра ствар за америчку привреду и хвали се да је амерички увоз из Кине у марту спао на најнижи ниво у последњих пет година. У Америци постоји широки консензус о томе да се Кина не придржава глобалних правила трговања. Иако ни демократе, ни медији, ни пословна удружења не споре да је потребно притиснути Кину, ипак се подсећа да ће цех платити амерички потрошачи и компаније које увозе кинеске делове за америчке производе. Високим кинеским царинама посебно су погођени амерички произвођачи аутомобила и фармери, пошто је Кина готово престала да увози пшеницу и друге намирнице из САД. У анализама се наводи и да многа радна места једноставно не могу да се врате у САД без обзира на тарифе. И, док су увозници подносили терет досадашњих поскупљења кинеских производа, амерички потрошачи ће тек осетити највеће бреме ако администрација уведе и нове царине, кад ће поскупети мобилни телефони, играчке и гардероба, јавља Си-Ен-Ен.
Преговори, започети кад су САД увеле прве царине од 10 одсто, одвијали су се у атмосфери сталног одмеравања снага и процењивању блефова друге стране, при чему се и за најаву тарифа од 25 одсто у кинеској делегацији веровало да је Трампов блеф. Док „Саут чајна морнинг пост” подсећа да је на кинеској страни и то што Пекинг држи америчке обвезнице вредне 1,2 билиона долара, амерички медији примећују да је кинеска економија почела да успорава и да је за то крив и смањен извоз у САД.
Иако су свесни да су две највеће привреде света повезане, Трампови преговарачи желе да искористе чињеницу да је америчка економија и даље веома снажна с растом од 3,2 одсто и да кинеска економија много више зависи од извоза у САД него обратно.
