• Društvo

    Без улагања у индустријску производњу нема привредног развоја

    Ко је, међу читаоцима, учио економску географију зна да положај неког града у близини државне границе има утицај на његов привредни и друштвени развој.

    Утицај је најчешће негативан, што се види на примеру развоја Призрена и Битоља у бившој Југославији или Трста у Италији.

    Утицај може бити и позитиван, као што се у поменутој несталој држави видело на примеру више мањих насељених места у Словенији у близини Аустријске и Италијанске границе.

    Читањем економских књига може се сазнати и да је динамика капиталистичког развоја таква да води бржем напредовању већих градских средина у односу на мања насељена места, као и да се, по правилу, привредни и географски центар државе успешније развија од периферије.

    Погледајмо како то изгледа на примеру три српска града: Суботице, Ниша и Пирота.

    Суботица је град на самом северу Србије у близини границе с Мађарском. У истој држави с остатком Србије се налази већ безмало сто година. У Суботици и околним селима живи око 138 хиљада становника.

    Ниш је трећи по величини град у Србији, а највећи јужно од Саве и Дунава. Налази се на врло прометном саобраћајном чворишту, удаљен од државних граница десетинама километара. У Србији се налази већ сто четрдесет година. У Нишу и околини живи око 257 хиљада људи.

    Пирот је мањи град на истоку Србије недалеко од границе с Бугарском. У саставу Србије налази се од када и Ниш, а у њему живи око 55 хиљада људи.

    Сва три града могу да се похвале добром саобраћајном повезаношћу (налазе се на траси ауто-пута и железничке пруге) и значајном индустријском традицијом.

    Међутим, привреда, запосленост и животни стандард становника ова три града нису на истом нивоу.

    У Суботици живи око 59 хиљада радно активних становника (упрошћено речено, способних за рад), а од тога је запослено око 46 хиљада (78%), док је остатак од око 13 хиљада становника незапослен.

    У Нишу има око 115 хиљада радно активних становника, од којих је запослено око 78,5 хиљада (68%), а осталих око 36,5 хиљада је незапослено.

    Пирот има око 24 хиљаде радно активних становника, а запослено је око седамнаест хиљада (71%). Незапослених је око седам хиљада.

    На хиљаду становника (и радно активних и радно неактивних), у Суботици је запослено 319 радника, у Нишу 293, а у Пироту 273.

    Шта је узрок наведеног? Зашто Ниш, супротно ономе што би се очекивало обзиром на његову величину и географски положај, заостаје за Суботицом и Пиротом, као и за другим местима у Србији?

    Као што смо видели, Ниш предњачи по обиму своје радне снаге. Нишка радна снага је и квалитетнија у односу на суботичку и пиротску. У Суботици је 2011. године пописано 7 526 особа с високом стручном спремом, а у Пироту 4 186. Ниш располаже, као што приличи универзитетском граду, корпусом од 34 409 факултетски образованих радника.

    Одговор, на основу наше анализе, лежи у нечем другом. Током 2016. године, у Суботици су остварене инвестиције у вредности од око девет милијарди динара. У готово двоструко већем Нишу, инвестиције су биле на истом нивоу – око девет милијарди динара. У Пироту, више од пет пута мањем граду од Ниша, инвестиције су износиле око 4,73 милијарде динара.

    Структура инвестиција током 2016. године још више говори. Од девет милијарди динара инвестиција у Суботици, око 2,56 милијарде су уложене у опрему домаће производње, а око 2,91 милијарде у опрему стране производње. Остатак је, махом, уложен у грађевинске објекте. У Нишу је у домаћу опрему инвестирано знатно мање, 2,06 милијарде динара, а у страну опрему 2,03 милијарде динара. У Пироту је у домаћу опрему уложено 1,93 милијарде динара, а у страну око 0,9 милијарди.

    Јасно је да се у Суботици и Пироту много више улаже у опрему, а мање у грађевинске објекте. У Нишу није такав случај. У Суботици и Пироту се отварају нови погони. У Нишу се раскопавају градске улице.

    Од девет милијарди суботичких инвестиција, 6,17 милијарди (69%) је уложено у индустрију. Од 4,73 милијарде динара инвестиција у Пироту, 3,7 милијарди (78%) је уложено у индустрију. Од девет милијарди динара уложених у Нишу, само је 1,9 (21%) милијарди отишло у индустрију.

    Пред нама је јасно објашњење зашто Суботица и Пирот, као мањи градови, брже напредују од Ниша – улажу у производњу, пре свега, индустријску.

    Из наведеног је јасно и зашто је просечна зарада запослених у 2016. години у Пироту износила =48.005,00 динара, у Суботици =42.992,00 динара, а у Нишу =40.987,00 динара.

    Када ћемо схватити да без развоја реалног сектора привреде, а то, у нашим условима, највећим делом значи без развоја индустрије, нема напретка?

    Љубомир Костић

    Фото: Н.П.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирао је град Ниш. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао)

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com