• Analize I Kolumne

    Зашто “еколошки активиста“ Александар Јовановић Ћута ћути о осиромашеном уранијуму, фабрикама гума у Пироту и Крушевцу?

    Највећу еколошку катаклизму Србија и Балкан претпрели су 1999. године бомбардовањем Србије од стране 19 земаља НАТО пакта.

    Исте те земље данас финансирају еколошке невладине организације у Србији којима се наводно срце цепа од бриге за екологију.

    Налазе бројне потенцијалне еколошке проблеме, али никако да крену од оног највећег.

    Никако да “еколози“ крену од Пљачковице поред Врања где је природа трајно уништена осиромашеним уранијумом, а угрожен комплетан Пчињски округ.

    О девастацији Косова и Метохије осиромашеним уранијумом сувишно је трошити речи.

    Да се ради о чистој политици јасно је након објаве Александра Јовановића да његов “Еколошки устанак“ излази на изборе на свим нивоима, а да има подршку посланика европских зелених.

    Истих оних, чији је лидер 1999. године био Јошка Фишер, тадашњи министар иностраних послова Немачке, један од главних спонзора бомбардовања и еколошког уништавања Србије, Балкана, па и Европе.

    Између Ћуте и челника власти очигледно нема разлике, јер се властодршци хвале подршком тадашњег немачког канцелара, још једног гласног заговорника бомбардовања Србије, Герхада Шредера.

    Зелени у Немачкој и ЕУ су тада морали, да имају и мало образа, да поцрвене, а екологију у Србији су трајно завили у црно.

    Али активисту покрета “Одбранимо реке Старе планине“ и сада лидера “Еколошког устанка“ Александра Јовановића  Ћуту не брине уранијум јер то очигледно по њему не угрожава животну средину ако долази од пријатеља са запада.

    Не брине њега ни дим из западњачких компанија, јер како разумети да му не смета француска фабрика гума Мишелин у његовом родном Пироту, а силно га плаши и брине утицај на екологију кинеске фабрике Линглонг, која руку на срце, још није ни почела да ради.

    У Пироту, граду на југоистоку Србије, у чијој околини је село Темска из кога је Александар Јовановић Ћута, налази се Мишелинова фабрика “Тигар тајерс”  која послује у оквиру Слободне зоне Пирот, a снабдева аутомобилским гумама Европу, земље Комонвелта, Блиски Исток и северну Африку.

    На 65 хектара “обрадиве земље“ налазе се производна постројења, као и логистички центар.

    Производе се милиони гума о којима Ћута ћути јер је фабрика из ЕУ одакле су и спонзори његовог “еколошког устанка“.

    Амерички Kупер тајер од 2012. године је власник Фабрике аутогума у Kрушевцу, која је била део Трајал корпорације.

    Kупер производи милионе гуме у Крушевцу, али ни то не смета Ћути и његовим “еколозима“.

    Зеленима није гадљив ни амерички осиромашени уранијум, а где тек да им смета дим из америчких или француских фабрика.

    Али зато када су кинеске инвестиције у питању, е ту је друга еколошко – политичка прича.

    Без обзира што фабрика Линглонг није ни почела да ради, њена градња већ брине Ћуту.

    Каже Ћута да га брине “потенцијално загађење из фабрике гума Линглонг“ и пита се “колико ће зло да се деси кад 50.000 гума неко почне да производи“.

    Тражи Ћута заустављање градње фабрике која је највећа гринфилд инвестиција на Балкану.

    Али зато Ћути не сметају француске гуме у Пироту или америчке у Крушевцу.

    Ако је и од Ћуте, много је.

    Принципијелност некада није на одмет, чак и еколошким политичарима, попут Ћуте или Јошке.

    Н.П.

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com