Млада, енергична и талентована – тако би, у најкраћем, могла да се опише Сања Вучић (22), српска представница на овогодишњој „Песми Евровизије”. У Стокхолм, где ће у другом полуфиналу 12. маја шеста по реду отпевати песму „Shelter” („Goodbye”), креће с циљем да се што боље пласира. Али, и саму чињеницу да ће учествовати на овој музичкој фешти, 61. по реду, она сматра личним успехом.

Са представником Израела остаћу пријатељ до краја живота

– Током својих кратких евровизијских путовања упознала сам учеснике такмичења који су врло пријатни. Највише сам се дружила са представником Израела и надам се да ће ми остати пријатељ до краја живота. Врло смо слични по темпераменту. Нико тамо нема комплекс звезде. Нико не глуми лудило. Осећала бих се непријатно да је било другачије – каже наша представница на „Песми Евровизије”.

– Неки кажу да није добро што сам шеста у другом полуфиналу. Ја се тиме не оптерећујем. Мислим да неће бити никаквих проблема. Оптимиста сам, желим да се што боље пласирам и да што боље представим песму. За мене је успех и то што учествујем на овом такмичењу, а ако гледам мало шире, мислим да ћемо бити у првих десет – каже Сања Вучић, која је направила праву пометњу када је безмало пола сата раније дошла у редакцију „Политике” на договорени разговор.

Висока и атрактивна, распуштене косе ушетала је стидљиво, а изашла добро расположена, признајући да је имала трему пред долазак у редакцију најстаријег листа на Балкану.

Песму са којом представља Србију, а коју је за њу написала Ивана Петерс, из групе „Негатив”, заволела је чим ју је чула иако је песма по поруци коју носи доста тешка.

– Када сам чула прве тактове, било ми је јасно каква је песма и од почетка сам знала да је то права ствар. Порука песме је јака јер говори о борби против насиља над женама. Текст је друштвено ангажован и бави се озбиљним друштвеним проблемом, па се надам да ћу ту емоцију успети да изразим на прави начин. Знате, ја сам по природи полетна, пуна позитивне енергије, а насиље ми је врло страно. Морам да признам да ће ми бити тешко да сопствену полетност ћушнем негде у ћошак и преточим је у потресну ноту. Али, даћу све од себе јер, иако не могу себе да препознам у тексту, могу да разумем поруку и да пружим подршку – истиче Сања, која је негде у ћошак морала да ћушне и студије арапског језика на београдском Филолошком факултету како би се спремала за Стокхолм и наступ на „Евросонгу”.

– Факултет сам ставила на паузу. Жао ми је, али музика је сада примарна. Вратићу се студијама после „Евросонга”, морам да спремам испите. Јунски рок се примиче. Морам да полажем, иначе ће мама да ме… – каже млада певачица, признајући да не би волела да наљути маму.

Када 12. маја изађе на сцену стокхолмске „Глобен” арене, са Сањом ће пред милионским аудиторијумом наступити и пет пратећих вокала и балетски играч који ће својим покретима пратити поруку песме. Нумеру са којом креће на пут већ је представила у неколико земаља – Летонији, Израелу, Холандији и Малти и током тих путовања стекла доста пријатеља.

– До сада сам „Песму Евровизије” пратила само током те једне финалне вечери и нисам ни сањала да има људи који прате сваки корак својих омиљених музичара. То су прави фанови и има их не само у иностранству него и овде код нас. Нећете веровати, али ево и мени стижу њихова питања и поруке, чак из Мексика, иако они на „Евросонгу” ни не учествују. А пошто сам се током тих путовања дружила са другим учесницима, на „Евросонг” не гледам као на такмичење већ као на фестивал музике – истиче Сања.

Недавно је упознала представника Русије, чија се песма на кладионицама најбоље котира.

– Свиђа ми се песма коју изводи Сергеј Лазарев, вишеструко талентован уметник. Био је недавно у Београду и врло је пријатан. Њему се, бар ми је тако рекао, свиђа наша песма. Не знам да ли је био искрен, али то није ни битно. Најважније је да се песма мени свиђа – каже одсечно певачица која је на себе скренула пажњу током учешћа у емисији „Три боје звука”, у којој је наступала са својом групом ЗАА.

Моја мама је плакала када сам јој рекла да ћу представљати Србију на „Евросонгу”

– Моја мама је ван себе. Много је срећна. Плакала је када сам јој рекла да ћу представљати Србију на „Евросонгу”. И она је певачица и врло јој је битно да то што радим, радим на најбољи могући начин. Она воли „Песму Евровизије” и за њу је највећа част када неко представља своју земљу. Много је срећна, али и уплашена. Ово је за њу већи стрес него за мене. Али, завршиће се и ово, па после шта буде, биће. Знам само да ћу се увек бавити музиком коју волим – истиче Сања Вучић.

На наше питање да ли је момци из групе подржавају у овој новој професионалној причи, прича да су је подржавали од самог почетка и да су увек ту да је посаветују, као и да је од њих много тога научила.

– Имам подршку целог Крушевца – каже не без поноса млада Крушевљанка и додаје како се кроз музику већ остварила и да јој је наступ на „Песми Евровизије” само „шлаг на торту”.

– Довољно сам дечјих снова остварила. Шта год да се деси, осећам да се као особа нећу променити, стабилна сам и тамо некаква „слава” неће ми сметати. Уосталом, ту је моја мама да ме спусти на земљу – уверена је Сања.

На наше питање како види себе у будућности, каже да студира као да ће се тиме бавити у животу.

– Арапски сам уписала јер волим језике, јер сам желела да постанем успешна млада жена. Али увек сам у глави имала ту мисао да ћу се бавити музиком – објашњава Сања.

Упитана шта ће да уради ако је, рецимо, позову у Дубаи да пева и живи, она скромно одговара како воли да путује, али и да се након неког времена врати у Србију.

– Кад год сам негде отпутовала, увек ме је нешто вукло назад, у Србију. Балкан је место на којем се осећам најпријатније. Могла бих свуда да одем и свуда да будем… месец дана. Довољно! – каже Сања Вучић.