Од нашег специјалног извештача

Ријека – За многе неочекивано медијска презентација 50. јубиларног Битефа започела је јуче у Ријеци, у Хрватском народном казалишту Ивана племенитог Зајца, чији је управник редитељ Оливер Фрљић.

Иван Меденица, уметнички директор Битефа, најавио је на јучерашњој конференцији за новинаре у овој позоришној кући посебну програмску целину састављену од представа које су настале у националним театрима, а у којој је и ријечка представа „Над гробом глупе Европе”, доскора позната као „Хрватска рапсодија”, по тексту Мирослава Крлеже, у режији Себастијана Хорвата.

Други разлог за овакав чин Битефа и његовог руководства јесте да изрази подршку Оливеру Фрљићу као управнику на кога се већ дуже време обрушава лавина напада због његових антинационалистичких и антишовинистичких ставова, о чему медији у региону извештавају ових дана.

– Одлучили смо да са програмским представљањем кренемо из Ријеке, а један од разлога за овакву одлуку јесте да, као уметнички директор Битеф фестивала, лично уручим позив Хрватском националном казалишту Иван пл. Зајц да са представом „Над гробом глупе Европе”, учествују у такмичарској селекцији 50. Битефа. Ово је одлука коју смо колегиница Ања Суша и ја без икакве дилеме донели и коју је Одбор наше манифестације одобрио, каже Иван Меденица и додаје:

– Националне позоришне куће у временима свеопште кризе вредности, комерцијализације и таблоидизације, више него икада у историји треба да буду кључне моралне установе друштва. Ја лично, а и Битеф фестивал, такав, просвећени и еманципаторски модел мишљења о националним кућама и руковођења њима видели су управо у начину на који Оливер Фрљић и његов тим воде ХНК Ивана пл. Зајца у Ријеци. И позивом на 50. Битефа желимо да пружимо своју недвосмислену подршку оваквом њиховом вођењу једне националне позоришне куће, за који мислимо да је узоран у нашем локалном контексту. Овом приликом бих, такође, желео да подсетим да је рад Оливера Фрљића и годинама уназад имао подршку Битефа, у мандату Јована Ћирилова и Ање Суше, да су његове режије више пута учествовале на фестивалу, добијале награде, те да смо прошле године имали и копродукцију „Комплекс Ристић”.

У овој програмској целини 50. Битефа, коју у шали, како каже Меденица, можемо да назовемо „авангарда и револуција у националним позориштима”, биће још и представе „Родољупци” Народног позоришта из Београда, по тексту Ј. С. Поповића, у режији Андраша Урбана, као и вишеструко награђивана представа „Смешна тама”, по тексту младог немачког писца Волфрама Лоца, у режији Душана Давида Парижека и продукцији Бург театра из Беча.

Подршку ХНК Ивана пл. Зајца, поред Битефа исказали су протеклих дана и Словенско младинско гледалишче из Љубљане и МЕСС из Сарајева.

Представа „Над гробом глупе Европе”, иначе, доскора позната као „Хрватска рапсодија” је променила име иако је инспирисана овим Крлежиним делом. А зашто је то тако, одговорио је Оливер Фрљић:

– Најпре је ученицима одређених разреда средње школе било забрањено да гледају ову представу због извесне експлицитне сцене, а онда су нам се обратили људи задужени за ауторска права и рекли нам да то није Крлежа јер, по њиховом мишљењу, инсценирати данас Крлежу би ваљда требало дословно поновити оно што је Крлежа рекао од речи до речи.

Оливер Фрљић важи за једног од најхрабријих и најоригиналнијих редитеља на овим просторима. А ево у каквој клими данас ради у ХНК Ивана пл. Зајца на чијем челу је годину и по дана:

– Радим под великим притисцима и различитим нападима који су оркестрирани углавном од хрватског политичког врха, у којем могу издвојити оно што је урадио Томислав Карамарко, председник ХДЗ, још прије избора. Он је на скупу и Ријеци најавио да ће ме сменити и да ће ово позориште поново учинити хрватским народним. Могао бих издвојити и писмо председнице Колинде Грабар Китаровић господину Милораду Пуповцу у којем је дала практично зелено светло улици да се обрачуна са низом јавних особа које је он именовао и позвао да их заштити. Њен одговор иако умотан био је врло јасан знак да улица преузме ствар у своје руке и делује у складу са својим „патриотским” осећајима, и ја то деловање осећам сада. Мислим да су провале у мој и стан моје девојке облик застрашивања. Доживео сам пљување на улици, добацивање, од раније већ претећа писма да је постављена бомба у позоришту… То је атмосфера и клима у којој радим. Има и случајева подршке, међутим десни екстремисти су много гласнији. Чак се и део културне јавности мобилисао и дао ми подршку, рекао је за „Политику” Оливер Фрљић.

Саговорник „Политике” објашњава да му власт замера да је нека врста антидржавног елемента јер се не уклапа у идеолошке обрасце које је наметнуо ХДЗ.

– Сматрам да је обавеза нас као уметника да пропитујемо све, па тако и некакву рецентну прошлост ове земље. Али, ако имамо на власти политичку партију којој је једини и искључиви програм бетонирање неких службено прописаних истина, онда наравно да њима смета све ово што се овде ради – каже Фрљић.

Повратак Мире Фурлан

Ријечка позоришна сцена ових дана је у знаку великог повратка Мире Фурлан у театарски живот на овим просторима. Прексиноћ смо имали прилику да присуствујемо трећој репризи представе „Касандра” рађеној према роману Кристе Волф, у режији Наде Кокотовић, са Миром Фурлан у насловној улози. Премијера овог остварења изведена је 15. марта на сцени ХНК Ивана пл. Зајца.

Ово је још један оригинални репертоарски потез Оливера Фрљића који је током протекле две године преговарао са Миром Фурлан око реализацији ове представе. Ауторка Криста Волф као да је ово своје дело писала по моделу живота Мире Фурлан, будући да је дело„Касандра” прича о хероини чија видовитост постаје њено бреме.