На столу премијера Србије Александра Вучића, као и ресорног министра привреде Жељка Сертића следеће недеље наћи ће се дијагностичка студија за РТБ „Бор” коју су урадили експерти из консултантске куће „Мекинси“. Стручњаци би требало да поставе дијагнозу за један од горућих економских проблема, као и да предложе одговарајућу „терапију”.
Занимљиво је, међутим, да ће се на тој анализи наћи потпис
Бориса Драговића, шефа „Мекинсијевог“ стручног тима. Драговић је, иначе, бивши шеф кабинета некадашњег министра финансија Лазара Крстића, који је сада, такође, запослен у „Мекинсију“. Као експерт, Драговић је својевремено у периоду од децембра 2013. до јуна 2014. године био и председник Управног одбора РТБ „Бор”.
Како је Драговић раније истицао за „Политику” тим стручњака ове чувене консултантске куће ради такозвану top-down анализу. Шта то заправо значи? Реч је о свеобухватној студији која садржи комплетан пресек стања: од рудника, преко топионица, па до финансијских показатеља.
Студија би требало да обухвати све сегменте производње, али и да у обзир узме кретање цене бакра на глобалом тржишту, као и евентуалне прогнозе. Осим што би требало да одговори на питање шта је узрок проблема у коме се РТБ налази, стручњаци из „Мекинсија” морају да предложе и конкретне мере и дају препоруке за разрешење ситуације.
Примера ради, могу да предложе отпис дугова, смањење броја запослених, или резање зарада како би се актуелном ценом бакра на тржишту, која је нешто мања од 4.500 долара, покрили трошкови пословања и редовно сервисирали дугови. Како сазнајемо, студија ће осим званичницима Владе Србије, бити представљена и стручњацима из Међународног монетарног фонда и Светске банке.
Разлог због ког анализу морају да виде и представници међународних финансијских институција је споразум који је наша влада потписала са ММФ-ом. Њиме су за предузећа у државном власништву предвиђена само „чиста решења”.
Односно, као једине две могуће варијанте за решавање судбине РТБ „Бор” су: продаја или стечај. „Бор” је једна од 17 стратешких фирми чија судбина мора да се реши до 31. маја. Постоји вероватноћа да ће експерти ове консултантске куће предложити и решење које укључује и неки вид државне интервенције.
Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, недавно је оценио да се испоставило да није била добра одлука државе да се на основу тадашњег кретања цене бакра од 9.000 долара по тони донесе одлука о инвестицији у нову топионицу.
– Не може се на основу краткорочних тенденција на тржишту доносити одлука о дугорочним инвестицијама. То би било исто као када би „Петрохемија” ушла у нову инвестицију водећи се актуелном ниском ценом енергената на светском тржишту – рекао је тада Вучковић.
Како показује анализа Фискалног савета, цена бакра од око 4.500 долара за тону, колико сад износи, уопште није историјски ниска. Заправо историјски преседан је била цена од 9.000 долара за тону од пре неколико година, а садашња цена је релативно уобичајена кад се гледа дужи временски интервал. Пре 2000. године цена бакра је била и нижа од 3.000 долара по тони.
Одлука о инвестицији у топионицу донета је још 2010. године када је, урађена студија изводљивости, а на томе је посебно инсистирао бивши министар привреде Млађан Динкић. Инвестицију коју је започела Цветковићева влада завршила је Вучићева, па је, према расположивим подацима, то улагање веће од 200 милиона евра.
Ако је, према анализи Фискалног савета, инвестиција у нову топионицу била промашена, занимљиво је питање шта је Драговић, садашњи експерт из „Мекинсија”, као некадашњи председник УО РТБ „Бор” и шеф кабинета министра Крстића, саветовао влади када је одлучила да настави реализацију Динкићеве инвестиције.
Као и да ли је упозорио да цена бакра на светском тржишту може да падне. Драговић јуче није одгорио на питања новинара „Политике“, која су му послата електронском поштом.
