У Европској унији годишње на депонијама заврши чак 88 милиона тона употребљивих прехрамбених производа, што је око 20 одсто укупно произведене хране. У неким развијеним земљама тај проценат износи и 40 одсто. Иако у бацању хране учествују сви, од трговаца до произвођача, највећа одговорност је ипак у домаћинствима која годишње баце половину укупне хране која завршава на депонијама. Ови подаци представљени су пре неколико дана у Бриселу, на конференцији „Чини добро, чувај храну”, на којој је поновљен циљ ЕУ да у наредних десет година преполови количине бачене хране. Иако је овим поводом Европски парламент прошле године усвојио и Директиву о бацању хране, закључак са овог састанка је да ће проблем бацања хране тешко да се реши, будући да би требало мењати менталитет грађана.

Хрватска европарламентарка Биљана Борзан поменула је да се само у овој земљи ЕУ сваког дана баци више од хиљаду тона хране. Родриго де Лапуерта, директор европске канцеларије УН за храну и пољопривреду, оценио је како је реч о глобалном проблему на коме ће и ова организација радити озбиљно у наредних неколико година.

Стручњаци су оценили да навике бацања хране данас представљају велики проблем. Пре свега, процењује се да је најмање 820 милиона људи у свету неухрањено, односно гладно, а, са друге стране, храна завршава у смећу. Други проблем је економски, јер бачена храна представља и велики трошак, Наиме, вредност хране бачене у ЕУ процењује се на 143 милијарде евра годишње. На скупу одржаном у Бриселу поново је било речи о проценама УН да проблем глади у свету расте.

– Анализе спроведене 1999. године, када је на свету око 840 милиона људи било гладно, показују да су милиони тада патили од избијања болести, нереда и грађанских ратова чији је главни извор био немогућност приступања храни. У извештају се наводи да се процењује да ће се до 2050. године потражња за храном повећати за 60 одсто.