Болови у кичми погађају велики део становништва. Највише људи има проблема с дискус хернијом, односно оштећењем диска кичменог стуба (међупршљенске хрскавице). Ово дегенеративно обољење кичме најчешће се јавља код особа које имају од 30 до 45 година. Најбоље се поставља дијагноза када пацијент, после сумње лекара на постојање ове болести, уради снимање кичме на магнетној резонанци. Уз помоћ снимка лекар може тачно да види у којим је деловима кичме дошло до притиска на нерве због „искакања” диска из лежишта.
Блажи облици дискус херније лече се уз помоћ лекова против болова и одласка на физикалну терапију, док се пацијенти с тежим здравственим проблемом упућују на операцију. Осим бола у леђима, пацијенти се жале и на веома јак бол у целој нози, слабост стопала, проблеме с мокрењем… Интервенција се ради с намером да се одстрани део диска који је испао из лежишта и на тај начин се ослободи укљештени нерв.
Како истиче неурохирург др Марко Марковић, осим класичном операцијом, проблем се може решити и уз помоћ најсавременије минимално инвазивне хируршке процедуре. Реч је о такозваној ендоскопској дисцектомији, захваљујући којој се пацијент брзо враћа свакодневном животу. Ендоскопском операцијом посебним инструментима, уз само један рез, под контролом рендгена и специјалних инструмената, долази се до болног места. Кроз отвор од око осам милиметара специјалним инструментима се извлачи оболели део хрскавице, односно дискуса. Ток операције лекари прате на монитору. Пацијент после операције има само мали убодни рез.
– На овај начин не могу да се оперишу једино људи који имају деформитете кичме, као што је сколиоза (крива кичма) или сужење кичменог канала. Ризик од постоперативних инфекција и стварања ожиљака код ендоскопске операције сведен је на минимум. После интервенције, пацијенте саветујемо да не претерују с физичким пословима и да се одмарају око три недеље, а људи који се баве административним позивом могу неколико дана после операције да се врате на посао. Они не смеју само да подижу терет који је тежи од 10 килограма, да „савијају” кичму и крену на путовање које захтева вишечасовну вожњу – појашњава др Марковић, који је ендоскопском методом оперисао више од 400 пацијената, без икаквих компликација.
Наш саговорник напомиње да код једног броја пацијената, око седам одсто, постоји ризик од поновног враћања болести, што не мора да буде последица интервенције, већ природне еволуције самог обољења.
