• Društvo

    Борба за повећање наталитета у Шумадији и Горњем Милановцу

    У Србији је 2016. године рођено најмање беба од почетка двадесетог века од  1900. године, од када се води званична статистика.

    Делује невероватно, али и веома забрињавајуце цињеница да је више деце рођено је за време балканских ратова, Првог и Другог светског рата, као и за време НАТО бомбардовања Србије 1999. године, показују подаци Републичког завода за статистику.

    У матичне књиге рођених 2016. године уписано је само 64.734 беба – око хиљаду мање него 2015. године и чак 6.263 мање него пре само једне деценије, тацније 2006. године.

    Ове бројке су још катастрофалније ако се зна да су прошле године рођене чак 923 бебе мање него 2015, 6.500 мање у односу на 2005, а чак 15.000 мање него 2003!

    Статистички подаци показују да је 2005. године у Србији рођено 72180 беба, 2010. године 68304, 2015. године 65657, а 2016. године само 64734 малишана.

    Просечни становник Србије има 42,9 година, по чему спадамо међу најстарије нације у Европи.

    Од 169 општина у Србији само пет њих је током претходне године имало позитивни природни прираштај – Сјеница, Нови Сад, Прешево, Нови Пазар и Тутин.

    Дакле, 2016. године рођена је најмалобројнија генерација од када се води статистика, а узроци ових поражавајућих демографских трендова су бројни.

    Због алармантних података држава најављује измену Стратегије подстицања рађања.

    – Стратегија ће бити ревидирана и допуњена садржајима везаним за миграције и активно старење, каже министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

    Она истиче да је 2016. година била најлошија година по свим параметрима, где се на 1000 становника родило 9 беба, а умрло 15 људи, док у Црној Трави 2013. године није рођена ниједна беба.

    За сповођење пронаталитетних мера, додаје, важна је инфраструктура – школе, домови здравља.

    „Општине које имају мање од 20.000 становника немају права на гинеколога и интернисту. Kако мислите да се ради пронаталитетна политика ако се буде поштовала та законска одредба”,истиче министарка Дејановић.

    Општина Горњи Милановац 1991. године имала је 50087 становника. Само 20 година касније, Горњи Милановац по попису има 44194 становника или 12896 мање.

    За две деценије број становника је смањен за 5893 или чак 11,7%.

    Статистички подаци показују да се до 1984. године године у Горњем Милановцу рађало више од 700 беба годишње.

    У последњих десет година број новорођених беба у милановачком породилишту креће се од 300 до 400 беба.

    У исто време у општини умире између 650 до 726 људи. Негативна стопа природног прираштаја је преко -6 промила.

    Старосна структура становништва је лоша. Горњи Милановац има више старих него младих житеља, са просеком година 40.5.

    Из године у годину повећава се стопа смртности, а смањује наталитет.

    Више од 18% становника старије је од 65 година.

    У многим селима, попут Врнчана, у школу иде петоро или мање ђака, док у селу живи више од 50 нежења или брачних парова без деце.

    Ови алармантни трендови морају да се зауставе и то мора да буде приоритет у Горњем Милановцу.

    Родитељи првог и другог детета из буџета Горњег Милановца добијају по 60 хиљада динара, што је један од највећих износа у Србији. Родитељи трећег и сваког наредног детета добијају по 100 хиљада динара. Такође у циљу повећања наталитета општина Горњи Милановац је донела одлуку да се из буџета финансира и четврти покушај вантелесне оплодње.

    Република Србија има Стратегију за пораст наталитета од 2008. године. Упркос томе, наставком садашњих трендова до 2050. године у Србији ће бити око пет милиона становника. Према подацима и проценама Уједињених нација, Србија ће до 2050. године изгубити око 17 одсто популације.

    Локалне самоуправе, градови и општине се последњих година све више укључују у битку за бебе. Последњих десетак година у Србији су основана и многа грађанска удружења која се боре за раст наталитета, као што су Пријатељи деце, Бебац, Опстанак, Kолевка, Родитељ, Дете четири плус, Црвена линија…

    У прошлој години у Србији је рођено 40.000 беба мање него што је потребно за просту репродуктивну замену становништва.

    Према анализи стручњака, граница одрживости нације је 2,1 дете по пару. Србија је далеко од границе одрживости нације. У Србији један пар у просеку има 1,5 деце, док је светски просек око 2,5 деце по жени. Демографи тврде да ћемо ако доспемо до стопе рађања од 1,3 детета нестати као нација.

    Неплодност је глобални проблем, али у Србији је посебно изражен. Око 400.000 парова у Србији има проблем да добије дете и то независно од старосне групе. Некада је сваки десети пар имао проблем са стерилитетом, а сада, у просеку, сваки пети пар нема децу. Држава од 2006. финансира два покушаја вантелесне оплодње, а најављује да ће ускоро и трећи. Демографи упозоравају да смо драгоцено време већ изгубили, да чак и ако свако уради све што може и обећа, Србија ће до 2060. године остати без милион становника.

    Годишње се у Србији изврши око 200.000 абортуса. Тако је од Другог светског рата до данас „убијено” више од десет милиона људи. Статистика показује да Срби нестају као народ у чак 80 одсто простора који насељавају. Да би природни прираштај постао позитиван, према стручним анализама, свака породица у Србији требало би да има најмање четворо деце. За последњих десет година угашено је чак 1.060 српских насеља. Просечно годишње, нема новорођене деце у чак 150 српских насеља. Број деце по брачном пару смањен је са 4,1 на 0,87 што значи да је просек мањи од једног детета по брачном пару.

    Додатно забрињава чињеница да се годишње изврши велики број насилних прекида трудноћа. Многе жене, након компликација после абортуса, трајно губе репродуктивну способност. Домаћинства са малим бројем чланова (до три члана) су у сталном порасту и она су углавном, са неповољном старосном структуром. Међу њима велики проценат заузимају самачка домаћинства и углавном их чине припадници мушког пола. Уз то и савремена миграциона кретања млађег становништва према граду, додатно смањују број становника на сеоском подручју. Зато је неопходно стимулисати активности које подстичу пронаталитетну политику, репродуктивно здравље, афирмишу борбу против стерилитета и вантелесну оплодњу. Проблем наталитета, компликује и све већи број брачних парова који има тешкоће са стерилитетом, односно проблем да природним путем добију потомство. Млади не схватају колико је правовремено планирање породице кључно за добијање деце и евентуалну борбу против стерилитета. Према подацима Светске здравствене организације, наталитет испод 12 процената представља низак и недовољан. Стопа наталитета у Србији је испод потребног нивоа, док је висока стопа морталитета. То резултује негативном стопом природног прираштаја. Овакав пад радно способног становништва може да изазове поремећаје, не само демографске, већ и социјалне и економске природе.

    Љ.П.

    Фото: Љ.К.; Љ.П.

    (Израду овог медијског садржаја суфинансирала је општина Горњи Милановац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају  ставове органа који је доделио средства)

     

    1 Komentar

    1 Komentar

    1. Станислав

      27. новембра 2017. at 00:43

      Ово су за мене шокантни подаци. Па ми изгледа лагано али сигурно нестајемо као нација.

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com