BEOGRAD – Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson posetiće Srbiju, potvrđeno je danas Tanjugu u britanskoj ambasadi u Beogradu, ali nije preciziran datum njegove posete.
Beogradski mediji pišu danas da će šef britanske diplomatije doputovati sledećeg četvrtka u dvodnevnu posetu Beogradu i da će se tokom posete sresti sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem i obići Skupštinu Srbije.
Očekuje se, kako mediji navode, i da će Džonson učestvovati u razgovoru o njegovoj knjizi koja je objavljena i u Srbiji pod naslovom „Faktor Čerčil – kako je jedan čovek stvorio istoriju“.
Džonson je prihvatio poziv premijera Vučića da poseti Srbiju kada se sa njim sastao u septembru u Njujorku, a tada je istakao da je Srbija ključna zemlja na Zapadnom Balkanu i da će jedan od prioriteta spoljne politike Velike Britanije biti stabilnost tog regiona.
Vučić je u Njujorku sa Džonsonom, u izrazito prijateljskoj i srdačnoj atmosferi, razgovarao o bilateralnim odnosima, situaciji u regionu i podršci koju Britanija pruža Srbiji na evropskom putu, saopštila je tada vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.
Vučić je tom prilikom istakao da Srbija veruje u iskreno prijateljstvo sa Velikom Britanijom, sa kojom sledeće godine obeležava 180 godina diplomatskih odnosa.
Premijer je tada Džonsona obavestio o ekonomskim reformama koje je Vlada Srbije sprovela u poslednje dve godine i naglasio važnost većeg prisustva britanskih investitora na srpskom tržištu.
Džonson je sada ključna figura britanske konzervativne vlade, koja radi na realizaciji „Bregzita“.
Ovaj doskorašnji gradonačelnik Londona imenovan je 13. jula za novog britanskog ministra inostranih poslova, nakon što je slovio i za vodećeg kandidata za novog stanara Dauning strita.
Poslanik vladajuće Konzervativne stranke bio je glavni promoter kampanje za izlazak Britanije iz EU.
Na samom startu kampanje rekao je da mu je bilo „teško“ da donese takvu odluku, jer lično voli i Evropu i Brisel, gde je jedno vreme živeo, ali je naglasio da ne treba mešati „čudesa i godišnje odmore“ u Evropi s političkim odlukama i projektima „koji decenijama prete da izmaknu demokratskoj kontroli“.
Prvi čovek britanske prestonice bio je u dva mandata, od 2008, a reizabran je 2012.
Iako je u krugovima konzervativnih aktivista cenjen zbog britkog jezika, evroskepticizma i neposrednosti, neretko se isticao ispadima i gafovima u javnosti.
Tako je 2006. na konferenciji Konzervativne stranke kritikovao kuvara Džejmija Olivera zbog njegovih saveta o zdravoj ishrani. Džonson je tada rekao da bi voleo da „ga se otarasi i kaže ljudima da jedu šta hoće“.
Papuu Novu Gvineju je povezao s kanabalizmom, a za grad Portsmut je jednom rekao da u njemu „ima previše droge, gojaznosti, neproduktivnosti i laburističkih poslanika“. Pre nego što je ušao u političke vode, bavio se novinarstvom.
U „Tajmsu“ je, prema pisanju medija, dobio otkaz, jer je izmislio izjavu.
Radio je i za „Star“ i „Dejli telegraf“, čiji je bio dopisnik iz Brisela. Poznatiji u javnosti je postao kao urednik „Spektejtora“.
Godine 2001. je izabran za predstavnika Henlija na Temzi u Parlamentu, a tri godine kasnije je imenovan za ministra vlade u senci za kulturu, a 2005. za prosvetu.
Aleksandar Boris de Fefel Džonson je rođen 1964. u Njujorku, ali se svojevremeno odrekao američkog državljanstva.
U sebi ima i turske, francuske i nemačke krvi. Njegov čukundeda Ali Kemal je nakratko bio ministar unutrašnjih poslova u Otomanskom carstvu.
Džonson je pohađao Iton koledž kao i Kameron i studirao na Oksfordu klasične nauke. Autor je više knjiga. Oženjen je Marinom, s kojom ima dve kćerke i tri sina.
Foto Tanjug / Vlada Srbije, arhiva
