BEOGRAD – Poslanici republičkog parlamenta danas razmatraju set zakona iz oblasti životne sredine, čijim će usvajanjem, kako je poručila resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković, Srbija načiniti značajan iskorak u pogledu zaštite životne sredine i prirodnih vrednosti, unaprediti međunarodnu saradnju i proširiti mogućnosti za razvoj poljoprivrede i privrede.
Poslanici razmatraju izmene zakona o zaštiti životne sredine, o upravljanju otpadom, o zaštiti prirode i o stočarstvu.
Predložene izmene Zakona o zaštiti životne sredine, prema rečima ministarke poljoprivrede i zaštite životne sredine, za cilj imaju uspostavljanje predvidivosti i kontinuiteta u finansiranju zaštite životne sredine, a jedna od ključnih izmena je osnivanje Zelenog fonda Republike Srbije kao budžetskog fonda.
„Opravdanost uvođenja Zelenog Fonda kao budžetskog fonda se ogleda u tome što nam je cilj unapređenje zaštite životne sredine. Dostizanje ovog cilja zahteva u narednim godinama i značajne infrastrukturne investicije“, rekla je Bogosavljević Bošković.
Prema njenim rečima, ukupni troškovi aproksimacije Srbije u oblasti zaštite životne sredine procenjeni su na oko 11,5 milijardi evra u periodu do 2030. godine.
Predviđeno je i uspostavljanje Nacionalne elektronske baze podataka (Nacionalnog metaregistara), kako bi se građanima omogućio lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini i unapredi opšta dostupnost informacija iz ove oblasti.
Izmene Zakona o upravljanju otpadom za cilj imaju da, pored ostalog, doprinesu razvoju privrede, obezbeđivanju kontinuiteta u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole, uspostavljanju kontinuiteta u sistemu finansiranja upravljanja otpadom, uključujući i upravljanje posebnim tokovima otpada, kao i uspostavljanju osnova cirkularne, odnosno zelene ekonomije.
Predloženim izmenama obezbedio bi se kontinuitet u radu novih postrojenja koja podležu izdavanju integrisane dozvole za period od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole, što će doprineti razvoju privrede i sprečavanju nastanka velikih troškova koje bi privredni subjekti imali usled obustave rada ovih postrojenja u periodu od završetka probnog rada do dobijanja integrisane dozvole (zakonski rok od 240 dana).
Izmenama Zakona o zaštiti prirode se, pored ostalog, utvrđuje nadležnost Ministarstva za davanje saglasnosti na sektorske planove i programe korišćenja prirodnih resursa u zaštićenim područjima i području ekološke mreže.
Po prvi put se u zakonodavsto uvodi pojam „geoparka“, kao područja jasno definisane površine u okviru koje se štite, čuvaju, prezentuju i promovišu objekti geonasleđa.
Predviđeno je i da Ministarstvo obaveštava javnost o postupku pokretanja zaštite prirodnog područja I, II i III kategorije na internet stranici Ministarstva, kao i da čuvar zaštitćenog područja dobija status službenog lica.
Cilj izmena Zakona o stočarstvu, kako je rekla Bogosavljević Bošković, je potreba zaustavljanja daljeg pada stočarske proizvodnje, a zakon uvodi bitnu novinu u sektor ribarstva – uvođenje sertifikata o ulovu, kao i graničnu veterinarsku inspekciju.
Foto Tanjug, S. Radovanović/ arhiva
