Иако је уз њихова имена и фотографије на једном виртуелном плакату који је прострујао „фејсбуком” написано да представљају „зраке светлости у мраку Србије”, многе од тридесетак јавних личности које су ту доспеле под нерасветљеним околностима, нису нимало почаствоване због тога. Јер, на постеру још непознатог аутора познати новинари, уметници, професори универзитета и други јавни делатници нашли су се без свог пристанка, а с њима је у друштву и један опозициони лидер – Саша Радуловић. Сви они са овог плаката „поручују” заједнички: „Грађани, време је за промене”.
„Поштоваоцима Радуловића и његовог политичког концепта, што због мене на овој слици не би гласали за њега, желим да кажем да бих себи пре руку одгризла него што бих подржала ’Доста је било’ те да не знам којим сам се суманутим обртом уопште нашла на овом списку”, реаговала је на свом фејсбук профилу драмска списатељица Биљана Србљановић.
У њеном друштву нашли су се, између осталих, и новинари: Драгољуб Петровић и Теофил Панчић, професор Економског факултета Миодраг Зец, глумица Мирјана Карановић, карикатуриста Предраг Кораксић Коракс. Покрет „Доста је било” Саше Радуловића оценио је да је одабир личности „врло вероватно” направљен „по Вучићевом списку, а не по списку било кога ко се нашао на постеру”, алудирајући на то да је свим особама с постера заједничко критиковање премијера.
Ко год стајао иза њега, спорни плакат поново је покренуо питање (зло) употребе интернета и друштвених мрежа у политичкој борби. Пошто се изборна кампања тек захуктава не би било ништа чудно да се ускоро појави још политичких подметања и смицалица на друштвеним мрежама.
Срђан Богосављевић: Негативне кампање идеалне за анонимне друштвене мреже јер ту свако може да се сакрије.
Будући да се очекује жестока кампања, тамна страна виртуелне предизборне пропаганде у виду лажних профила, фотомонтажа, хаковања налога и бројних других прљавштина неће изостати ни пред ове изборе, очекује Драган Варагић, саветник за пословну примену интернета. Али, додаје, она неће имати нарочито позитиван ефекат по странке које ће им прибегавати.
„Многи корисници такве садржаје често ’шерују’, односно ’деле’ зато што им се напросто свиђају, а не због тога што подржавају странку која их објављује”, оцењује он, поредећи то са заразним слоганима телевизијских реклама које аудиторијум лако памти и радо цитира, заборављајући коју робу они уопште рекламирају.
Да су негативне кампање идеалне за анонимне друштвене мреже, уверен је Срђан Богосављевић, директор „Ипсос стратеџик маркетинга”, јер ту „свако може да се сакрије”.
„Негативне поруке могу да остављају и појединци који имају личне нерашчишћене рачуне са појединим странкама или њиховим припадницима, а наравно постоји могућност и да саме странке злоупотребљавају друштвене мреже па се касније на то жале у јавности и оптужују друге”, истиче он.
Репутацију интернета као борилишта за „ниске ударце” по политичким противницима потврдио је случај од јануара ове године, кад су се социолошкиња Весна Пешић и посланик Демократске странке Драган Шутановац жалили јер се на интернету појавила њихова наводна размена тешких увреда са „Твитера”. Обоје су демантовали да су комуницирали на овакав начин, тврдећи да је неко у „фотошопу” намонтирао материјал са спорним порукама и потом га поставио на интернет. Шутановац је додао и да је Александар Вучић некоме дао налог да се бави „најпрљавијом кампањом”.
Драган Варагић: Многи корисници такве садржаје често „деле” зато што им се напросто свиђају, а не због тога што подржавају странку која их објављује.
Али, и премијер је, судећи по саопштењима СНС-а, у неколико наврата био мета сличних злоупотребе. У његовој странци су тврдили да се појавило више лажних Вучићевих профила на „фејсбуку”. Кад су то јесенас први пут спазили, напредњаци су пријавили случај полицији и изразили наду да ће се врло брзо обелоданити да иза целог случаја стоји „неко од политичких противника СНС-а”.
На високотехнолошке обрачуне, осим друштвених мрежа, нису имуне ни званичне презентације: сајт председника Томислава Николића био је пре неколико дана нападнут с великог броја адреса па су га бранили стручњаци Војске Србије. Прошлог месеца, хакован је и лични сајт председника Социјалдемократске странке Бориса Тадића, на којем је уместо његове презентације постављен – порнографски садржај. За то је СДС, разуме се, оптужио власт која „не преза ни од чега”.
Употреба друштвених мрежа у предизборним активностима у Србији „експлодирала” је 2012. године. Тада су, наводи Варагић, у томе предњачиле Демократска странка али и Г17 односно потоњи Уједињени региони Србије. И СНС је тада почео да их користи, али, како каже наш саговорник, у томе нису били тако добри.
„Али, за разлику од већине странака, СНС је наставио да употребљава друштвене мреже. Они и Покрет ’Доста је било’ Саше Радуловића сад су најозбиљнији у сталној комуникацији с бирачима”, наводи он.
Чак ни виртуелне страначке војске задужене да по инструкцијама пишу на друштвеним мрежама, одмиља назване „ботовима”, које су највише спочитаване напредњацима, у случају СНС-а свој посао на друштвеним мрежама „раде све интелигентније”, додаје Варагић. То, како истиче, не важи за коментаре на медијским сајтовима.
Уз опаску да о томе још нема никаквих истраживачких података, Богосављевић каже да се већ сада може рећи да „фејсбук” предњачи у политичкој пропаганди.
„То је убедљиво најпопуларнија мрежа у предизборним активностима, док „твитер”, колико год политичари били активни на њему, ипак више служи за међусобно нервирање него за ширење утицаја”, напомиње Богосављевић.
