Зоран Атељевић, бранилац Мила Ђурашковића у поступку за извлачење новца из путарских предузећа, тражио је у Специјалном суду одлобађајућу пресуду за свог клијента, тврдећи да он није прекршио ниједан закон. У четворочасовном излагању, бранилац је детаљно анализирао оптужницу и доказе тужилаштва из чега је закључио да све чињенице показују да је Ђурашковић радио у интересу путарских предузећа, а не са циљем извлачења новца из њих.
Адвокат је нагласио да закон не предвиђа незаконито увећање капитала, како се оптужницом ставља на терет Мирославу Мишковићу, власнику „Делте”, његовом сину Марку, као и Ђурашковићу.
– Ниједна одредба Закона о привредним друштвима не каже шта је то законито увећање капитала, нити које би било незаконито. Формирање конзорцијума није делатност правног лица, као ни трговање на берзи, улагање, нити претварање акционарских друштава у отворена или затворена. Нигде у закону не постоји термин привид законитог пословања, а овде нема ни индиција да је међу окривљенима постојао такав договор – рекао је Атељевић.
Он је додао да није тачна тврдња тужилаштва да је Ђурашковић, после приватизације, незаконито извлачио капитал из ПЗП „Ниш”, уношењем акција фирме „Неметали” у своју „Шер корпорацију”, додајући да Агенција за приватизацију није имала право на коментар о том послу.
– Оптужница је пуна нетачних тврдњи које нису засноване на правним институтима и на томе се не може засновати осуђујућа пресуда. Те тврдње се противе не само праву, већ и логици здравог разума – навео је бранилац.
Атељевић је упоредио економско вештачење, на основу чега је тужилаштво за све окривљене предложило укупно 131 годину затвора, са рестораном брзе хране, тврдећи да је обављено науштрб истине и правде. У наставку, он је оценио да тужилаштво тумачи уговорне клаузуле између Ђурашковића и Мишковића, двојице стопроцентних власника, и каже да је камата била незаконита.
– Тужилаштво намеће свој суд и наводи јавни интерес, иако је једна страна обрачунала камату, а друга се са тим сагласила – нагласио је адвокат.
Он је подсетио да је Ђурашковић уложио милион евра у готовини и још пет милиона од кредита у куповину ПЗП „Ниш”, годинама унапређивао предузеће, улажући имовину „Шер корпорације” и своју приватну кућу, а приписује му се да је то учинио како би Мишковићу прибавио корист.
– Где је ту умишљај? Да исцрпи себе и своју породицу за Мишковића? Чињенице све говоре, а држава, односно тужилаштво, то прикривају – казао је Атељевић.
Бранилац је на крају указао да вештачењем, због брзине, није утврђена фер вредност имовине путарских предузећа, подсетивши да је одбрана тражила ново вештачење, али да је суд то одбио. Говорећи о тачки оптужнице која се односи на утају пореза, Атељевић је нагласио да је током процеса прибављено мишљење законодавца које је показало да никада у Србији није наплаћен порез који се приписује Ђурашковићу.
Подсећамо, тужилаштво је у завршној речи за Ђурашковића тражило 15 година затвора, а за Марка Мишковића 10. Поступак је раздвојен против Мирослава Мишковића због болести. У наставку, завршне речи изнеће браниоци осталих окривљених.
