Књажевац, Ниш – Председник Србије Александар Вучић је током боравка у Нишу и посете новом Клиничком центру у највећем граду на југу земље указао на проблем наталитета као највећи у земљи.
– Mи смо све старија нација. Из године у годину тај индекс нам се повећава.
Ми смо када погледате просечну старост једне Турске која је 27 година, просечна старост Србије је 44 године.
Ми смо у односу на Турску изгубили једну читаву генерацију, целу једну генерацију младих људи.
Ми старимо, они су све млађи, неки попут нас Хрвати, и неки други старе такође драматично.
Зато ћемо као држава ћемо морати много више новца, планова и пројеката да улажемо у повећање наталитета.
Морталитет се смањује јер је све боља здравствена заштита.
Просечни животни век жена је 79 година, а мушкараца 75 година. Пре само 30, 40 година те бројке су биле знатно мање. Клинички центри ће нам бити све пунији. Биће боље неге и здравствене заштите јер она представља суштину животног стандарда.
Овај проблем посебно погађа општине у пограничним деловима земље према Бугарској. Књажевац је деценијама место које има најнижу стопу наталитета у земљи. Зато је и број становника преполовљен у односу на периоду од пре пола века.
– У Књажевцу је 1983. године рођено 545 беба, каже начелница службе за Гинекологију и акушерство Здравственог центра у Књажевцу др Мирјана Марковић.
– Само три деценије касније, 2013. године број новорођенчади је према ециденцији наше здравствене установе био само 129. Те две цифре говоре више од сваке анализе.
Делује просто катаклизмично податак да је у једној општини број новорођене деце за само 30 година смањен за скоро 5 пута.
Поставља се питање, каква је будућност општине уколико се овај тренд не заустави и преокрене у другом смеру.
Нажалост, пример Књажевца није изузетак, већ правило и за целу Србију, што је у Нишу констатовао и председник државе.
Шеф одсека за демографију Републичког завода за статистику Гордана Бјелобрк, каже да је забринута због најновијих података виталне статистике.
Током 2016. године у Србији рођено најмање беба од када ова установа обрађује резултате пописа становништва.
– Од 169 општина у Србији, само пет њих је током 2016. године имало позитивни природни прираштај: Тутин, Нови Пазар, Сјеница, Нови Сад и Прешево.
Иако у Београду живи скоро четвртина становништва Србије, ниједна градска општина није имала позитиван природни прираштај током претходне године.
Чак је и у Бујановцу забележен негативни природни прираштај.
Другим речима, 2016. године рођена је најмалобројнија генерација од када ми водимо виталну статистику, а узроци ових поражавајућих демографских трендова су једноставни – млади људи одлазе из Србије и то видите не само по броју рођених беба већ и по броју склопљених бракова.
Прошле године склопљено је скоро хиљаду бракова мање него 2015.
Само у последњих шест година становништво Србије смањило се за 233.144 особе – упозорава Гордана Бјелобрк.
Због каријере, материјалне ситуације и много других разлога мушкарци и жене се све касније опредељују за родитељство.
Демографе забрињава и просечна старост мајке приликом рођења првог детета.
Према најновијим подацима, у градским срединама први порођај је у 30. години, а у сеоским подручјима просек година је 27,8. Зато никога не треба да чуди податак да највећи број породица у Србији има само једно дете.
У прошлој години склопљен је 35.921 брак – чак хиљаду мање него 2015.
Младожење у просеку имају 31,2 године, а њихове изабранице – 28,2 године.
Пре само педесетак година, млади су склапали бракове до 20 година старости.
Љ.П.
Н.П.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране општине Књажевац. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.)
