Бруто друштвени производ Србије – NovostiDana.rs
  • Analize I Kolumne

      Бруто друштвени производ Србије

    Историја Србије, и она старија, а и савремена, је врло бурна. Ретко који народ је прошао кроз толико ломова и искушења као Срби.

    И привредна историја Србије није ни мало досадна; напротив, врло је динамична, а нарочито је занимљив њен последњи, нама најближи део.

    Чак и врло површан поглед на привредна кретања Србије у наше време даје слику којој је готово немогуће наћи пандан у светским оквирима.

    Да почнемо од преломне 2000. године. После рата 1999. године и окупације дела земље, долази до народног бунта и смене власти. Тешко је са сигурношћу рећи шта се све догађало у привреди Србије у преломним 1999. и 2000. години. Подаци Светске банке и Републичког завода за Статистику Србије о бруто друштвеном производу у америчким доларима у текућим ценама показују огромне разлике (на даље ћемо користити кратко БДП) – по Светској банци је БДП Србије у 2000. години био 6,54 милијарде долара, а по Републичком заводу за статистику 25 милијарди долара.

    Међутим, од 2001. године на даље, подаци се готово потпуно слажу. У тешкој 2001. години, БДП Србије је био око 12,27 милијарди долара. Почетком те, 2001. године, формира се и нова, на крилима 5. октобра створена власт – од фебруара земљом управља Влада Зорана Ђинђића. Потпредседник Владе за привреду, до августа 2001. године, је Александар Правдић, а министар економије и финансија је све време Божидар Ђелић.

    После убиства премијера Ђинђића, до краја 2003. године влада Влада Зорана Живковића с истим министром економије и финансија.

    Само за две године, у 2003. години, БДП Србије расте на 21,19 милијарди долара.

    Јануара 2004. године, у мандату је већ Влада Војислава Коштунице, прва по реду. Посао министра финансија обављају Млађан Динкић, Весна Арсић и Милан Париводић.

    Друга Влада Војислава Коштунице је на дужности од јуна 2007. до јуна 2008. године. Министар економије и привредног развоја је поново Млађан Динкић.

    У периоду Прве и Друге Коштуничине Владе, БДП Србије убрзано расте. Већ 2004. године, БДП Србије достиже 24,86 милијарди долара, што је више од предратне 1997. године. Врхунац је постигнут 2008. године, када је БДП Србије дошао до 49,26 милијарди америчких долара у текућим ценама. Око четири пута више него 2001. године.

    У периоду од 2001. до 2008. године, БДП Србије приближно прати БДП Бугарске, а већи је него, рецимо, БДП Литваније.

    Од јула 2008. до јуна 2012. године, Србијом управља Влада Мирка Цветковића, а министар економије и привредног развоја је и даље Млађан Динкић. БДП Србије у овом периоду опада за око једне шестине, са 49,26 у 2008. на 40,74 милијарди долара у 2012. години.

    Од јула 2012. године до априла 2014. године на сцени је Влада Ивице Дачића, а  Млађан Динкић је и даље министар економије и привредног развоја. Министар финансија је Лазар Крстић, а министар привреде Саша Радуловић. У 2013. години БДП расте, али 2014. године поново се бележи пад на 44,21 милијарде долара.

    Прва Влада Александра Вучића влада од маја 2014. до јула 2016. године. Министар привреде је Душан Вујовић. У 2015. години БДП Србије пада, а у 2016. незнатно расте у односу на претходну годину на 38,3 милијарде долара.

    У периоду од 2009. до 2016. године, БДП Србије пада за читавих 22%.

    БДП Србије је мањи од БДП Литваније, а од БДП Бугарске је мањи за око 30%.

    Према процени Републичког завода за статистику, у 2017. години забележен је раст БДП Србије на 41,53 милијарде долара, још увек далеко од нивоа из 2008. године. Такво стање је у време Друге Владе Александра Вучића (август 2016. – јун 2017.) и у време актуелне Владе Ане Брнабић.

    Узроци наведеног кретања БДП Србије су врло сложени и не могу се објаснити у кратком новинском чланку. На висину БДП Србије негативно утичу, пре свега, негативна демографска кретања, стална претња избијања насилних криза у непосредном окружењу земље, политички терет нерешеног питања територијалне целовитости и многи други.

    Међутим, не треба аболирати одговорности за смањење БДП Србије и фактор који је у економској науци одавно детаљно описан и проучен – привредни систем и економску политику Србије. Каквом се расту бруто друштвеног производа нада Србија без дубоких промена у функционисању државе, у раду јавног сектора и уз актуелну економску политику?

    Одговор на наведено питање ће дати време. Међутим, нешто је сигурно. Уколико и следећих десет година у привреди Србије прођу као што су прошле претходних десет, држава Србија се неће одржати као суверена држава.

    Ниш, јун 2018. године

    Љубомир Костић

    магистар економских наука,

    дугогодишњи стечајни управник, заступник државног капитала, судски вештак екoномско-финансијске струке, бивши директор и председник надзорног одбора локалних јавних предузећа, професор економске групе предмета

     

     

    Klikni za komentar

    Odgovori

    Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

    Na Vrh
    Social Media Auto Publish Powered By : XYZScripts.com