Сређене и дотеране, као да су тек изашле из фенси кафића, две девојке крстаре тржним центром, разгледају излоге и ћаскају. Чини се као да им је на уму једино обилазак бутика и куповина. А оне заправо завирују у ташне пролазница, робне марке их ни најмање не интересују. Обазриви посетиоци тржних центара и озбиљни посматрачи могу брзо да уоче њихов главни циљ – да завуку руку у нечију ташну или новчаник и извуку новац.
Ове пристојно обучене девојке са скупим мобилним телефонима у рукама које се изгледом и понашањем уопште не разликују од осталих жена баве се џепарењем и већина њих је у Београд дошла из Бугарске.
У претходних десетак дана београдска полиција је због џепарења привела десетак бугарских држављанки. За органе реда повећан број „сусетки” које џепаре и „оперишу” по престоници није новина. Зашто смо баш ми, чији су новчаници више празни него пуни, Мека џепарошима из комшијске земље није јасно. Постоје два разлога, кажу у полицији, због којих се бугарске држављанке овом врстом „туризма” баве баш у Београду.
Испред Храма Светог Саве недавно је ухапшено четири, пет бугарских држављанки. То место је идеално за њих јер ту пристижу аутобуси са туристима, а долазе и пацијенти у оближње болнице
– Први разлог је тај што смо им близу и што релативно лако могу да уђу у земљу. Други – што и када буду ухваћене, не одговарају за кривично дело. Њима се нуди могућност опортунитета, односно одлагања кривичног гоњења, што подразумева да се за неко дело може платити одређени новчани износ, ако се призна кривица. У тим случајевима тужилаштво одустаје од кривичног гоњења и окривљени остаје чист пред законом. Постоји могућност и да буду протеране из земље на неколико година без плаћања казне – објашњава Александар Митровић, шеф Одсека за сузбијање џепних крађа.
У оба случаја, изгледа да је „профит” који остваре већи од ризика од хапшења, али и трошкова које морају да плате за пут и боравак у српској престоници. По неким грубим претпоставкама, изгледа да оне џепарећи у једном таласу „зараде” и по неколико хиљада евра.
– Долазе по две, три у екипи. То су девојке и младе жене које у Бугарској живе у насељима налик нашим неусловним на периферији града. Дешава се да стижу у пратњи мужева. Док оне „оперишу” по граду, они седе у кафићима. Мушкарци се уопште не баве џепарењем, већ искључиво надзиру шта раде жене – објашњава Митровић.
На основу полицијских истраживања утврђено је да су многе од њих купљене још као девојчице и то за велике своте новца које се крећу око 5.000 евра.
Већина Бугарки које се баве џепарењем не изгледају као да потичу из најсиромашнијих средина, више подсећају на добро ситуиране девојке. Као и сви џепароши, и оне раде тамо где су велике гужве – у тржним центрима, градском превозу, код Аутобуске и Железничке станице, испред Храма Светог Саве, у Кнез Михаиловој, на Тргу републике, у Сремској, на Зеленом венцу…
– Недавно смо испред Храма Светог Саве ухапсили четири, пет бугарских држављанки. То је за њих идеално место јер ту пристижу аутобуси са туристима, долазе пацијенти са пратњом или без у оближње болнице – Тиршову, на онкологију, у Клинички центар… Углавном су то људи из унутрашњости који не очекују да их неко покраде. Многи од њих су и болесни и утучени, а џепароши одлично познају људску психу. Понекад могу боље да оцене у каквом је расположењу нека особа од ње саме. Користе људску рањивост и расејаност како би лакше одрадили посао – напомиње Митровић.
Последња Бугарка, како истиче, ухапшена код Храма покушала је да оџепари групу немачких туриста. Када није успела, пратила је једну баку и украла јој новчаник. Тада је и ухапшена.
Највише се, ипак, каже Митровић, џепари по Кнез Михаиловој и око ње и у Булевару краља Александра.
– Мета поткрадања у Кнезу су не само наши суграђани, већ и стране држављанке: Американке, Израелке, Рускиње… Осим новца и платних картица, њима најчешће краду пасоше – каже Митровић.
Бугарке које се баве џепарењем знају где треба да краду јер су многе од њих код нас биле више пута.
– Најбројније су око Нове године и Божића, Првог маја, за време матурских куповина, углавном док траје школска година. Од средине јула их има, али у мањем броју јер се као и сви џепароши селе у приморје – објашњава Митровић.
Џепароша из осталих земаља које нас окружују има врло мало. Понеки Црногорац, Босанац, а претходних година приведен је и један Румун.
