Ана Живковић предаје енглески језик у Основној школи „Чегар” у Нишу. Иако школа има 900 ђака, а само две учионице с интернетом и половне рачунаре, она је успела да у прошлој години буде проглашена једним од 300 најбољих наставника на свету. Својим ђацима је преко скајп учионице довела Фабијана Кустоа, унука чувеног Жака Кустоа, док је боравио у подводној лабораторији током Мисије 31, научника из НАСА Кенеди свемирског центра, а ђаци су виртуелно посетили и Национални парк Јелоустоун и учили о пингвинима из Јужне Америке…

За Ану нисмо чули у Србији – о просвети се, како и сама каже, углавном пише у негативном контексту – већ на светском самиту „Мајкрософта” у Будимпешти о примени модерних технологија у образовању Educator Exchange 2016. Иако међу наставницима из 75 земаља на овогодишњем 11. међународном скупу на ову тему није било никог из Србије, а „Политика” је била једини медиј из 24 земље Европе и бившег Совјетског Савеза, Србија је ипак представљена на најлепши начин.

Јер, Ана Живковић је на овом самиту „прозвана” путем великог екрана као пример једног од најбољих едукатора на свету за 2015. годину, што је звање које ова компанија додељује наставницима који су иновативни, креативни и мењају систем.

– Наставници нерадо мењају своје навике и радије се држе традиционалних метода наставе, што је разумљиво, јер је за увођење иновација потребно уложити много труда и слободног времена, а нисмо адекватно награђени за свој рад. Међутим, уз семинаре и практичну обуку све више колега почиње да користи ИКТ у настави – прича за наш лист Ана Живковић, коју смо контактирали по повратку у Србију.

На питање да ли има отпора и међу родитељима, она одговара да је већина свесна колико је важно да њихова деца буду припремљена за будућност кроз дигиталну писменост и повезивање знања међу предметима.

– То је управо оно што радим на часовима: кроз учешће у онлајн пројектима повезујемо градиво из различитих предмета са учењем енглеског језика, а ученицима пружам могућност да преко скајпа вежбају оно што су научили кроз разговор с вршњацима из иностранства – прича Ана.

У Србији, нажалост, постоји само једна школа будућности – у Алексиначким Рудницима, која је отворена захваљујући „Мајкрософту” и Министарству просвете – коју смо такође пре непуне две године имали прилику да обиђемо.

Јелена Ружичић, менаџер за развој образовних програма „Мајкрософта” у Србији и Црној Гори каже да у нашој земљи има 24.000 регистрованих корисника Креативне школе, односно наставника који користе базу дигиталних припрема за час. Такође, више од 50.000 наставника у Србији било је укључено у неку од активности програма „Партнер у учењу”. Кад је реч о пројекту у Алексиначким Рудницима „један ученик, један рачунар”, она каже да ће резултати овог пилот-пројекта ускоро бити доступни јавности.

На овом скупу у Будимпешти имали смо прилике да чујемо и како је код комшија, кад је о употреби модерних технологија реч, али и да сазнамо за нека решења која Србију тек чекају и која и код нас већ изазивају недоумице.

Како смо чули од четворочлане делегације из Бугарске, овде је, рецимо, 2008. године уведено финансирање пер капита, односно по ученику – систем који је био најављен и у Србији, али је више пута одлаган.

– Иако је ситуација у школама далеко боља него некада, захваљујући систему финансирања „колико ђака толико пара”, ипак има и много проблема. Наставници у великим школама су задовољни, али је проблем у малим школама. С друге стране, модерне технологије масовно улазе у основно образовање, а учитеље и наставнике рачунарства могу да обучавају и државне институције и приватне компаније – испричали су нам наставници из Бугарске.

О томе докле се стигло у школама у Мађарској, на овом скупу сазнала је само „Политика”, јер је за нас представљен најновији пројекат образовног портала, па скрећемо пажњу просветним властима да размисле о готовом решењу за које је нашим комшијама требало најмање три године мукотрпног рада.

– Идеја је била да охрабримо наставнике да уз штампане уџбенике почну да користе и нове технологије. Портал је пуштен пре неколико недеља, а читав пројекат је финансијски подржала Европска унија. Пренели смо на овај портал, дакле у електронском облику, комплетан наставни план и програм за основну и средњу школу, а садржајима сваки ученик може да приступи бесплатно, под условом да има свој налог одобрен од стране родитеља и наставника, за шта су задужени администратори у свакој школи – објашњава Ласко Којаниц, истраживач из Института за истраживања и развој образовања Мађарске.

Како то изгледа у пракси? Уместо сувопарних лекција, наставник или ђак укуца појам, на пример „демократија” и тада добија различите изворе за све предмете и разреде у којима се ова реч помиње, укључујући и видео-записе, анимације, задатке и слично…

Садржај портала може да се мења, али је за то потребно одобрење истраживача овог Института, јер кажу, наставници и ученици увек могу да дају сјајну идеју, нову верзију, с тим што измене морају да буду у складу с важећим наставним планом и програмом.

Ђак такође има опцију да тестира своје знање из различитих предмета, чак и без обзира на разред, а онда се на порталу, у зависности од резултата, нуде опције како да се побољша знање уз помоћ одређених професора или група, на пример љубитеља математике.

Наставници опет имају могућност да креирају посебан наставни програм за изузетно надарене ученике или оне које заостају у учењу, а могу да направе и потпуно непресонализован програм за читаво одељење.

Ово, по речима Којаница, не значи да су из учионица протерани штампани уџбеници и класични дневници. Они су и даље у употреби, али школе могу да одаберу које ће методе учења да користе или комбинују, као и да ли ће оцене уписивати у класичне или електронске дневнике, да ли ће користити и додатне дигиталне материјале и слично.

– Било је много отпора овој идеји, нарочито код издавача уџбеника, имали смо проблема око лиценци, али је идеја државе била да ограничи тржиште уџбеника – испричао нам је овај истраживач, уз наш коментар да је слична ситуација на тржишту уџбеника и у Србији, које су чак и институције ЕУ оцениле као једно од подручја с највишом стопом корупције.