Серија „Пет” подсетила нас је на таленат глумице Марије Каран, која већ неколико година живи у Лос Анђелесу и гради успешну каријеру у Холивуду. Може се похвалити сарадњом с великим глумачким именима, попут Жан-Клода ван Дама и Ентонија Хопкинса. Најупечатљивије улоге остварила је у филмовима „Смртоносне игре” и „Обред”, као и домаћим остварењима „Кад порастем бићу Кенгур”, „Јесен стиже, дуњо моја”, „Седам и по”, „Четврти човек”, али и у серијама „Љубав, навика, паника”, „Непобедиво срце”, „Будва на пјену од мора”, „Ларин избор”…

Иако живи у хармоничном браку са продуцентом и агентом Џоелом Лубином, са којим има сина Марка, којег смо и видели у неколико кадрова серије „Пет”, не заборавља своју породицу и пријатеље на Старом континенту.

Недостаје јој Београд и све оно што чини овај град, а то су колеге и ближњи, па се труди да често долази. Некада су та путовања и пословне природе, а највише воли, како каже у разговору за „ТВ Ревију”, да је у родни Београд, поред породице, позове и посао.

Примећује да се у последње време много више снимају серије него пре.

– Једино што недостаје јесте аутентичност и неки концепт који може још неко тржиште да препозна и да то није искључиво локалног карактера – сматра Марија Каран.

Шта је пресудило да прихватите улогу у серији „Пет”? Публика је брзо прихватила јунаке иако се чини да су далеко од неког нашег свакодневног света?

– Много се ствари поклопило. Свидео ми се сценарио, као и идеја да су главне јунакиње жене, кастинг… Баш сам срећна да после толико година код нас снимам нешто квалитетно. Серија је гледана, и то говори све – јасна је у свом ставу ова глумица.

Иако много времена посвећује пројекту „Балкан проџектс”, увек ће се радо одазвати позивима овдашњих продуцената ако јој се свиди сценарио, идеја и улога. Открива нам да планира да ради и неки свој филм.

У Лос Анђелесу доживљава га као свој град, али то не значи, прича нам, да ће се навићи на неке ствари које јој не пријају и које сматра да нису добре.

– Лос Анђелес је сам по себи врло специфичан и другачији од свих других градова. Он се прави, гради и развија сваки дан. То је град у који дођете и обликујете га према себи и својим потребама. Кад се то тако прихвати, онда је то прави и добри Лос Анђелес који ради за вас – живописно описује.

По доласку у овај град, дружила се највише са Американцима, али сада има пуно и наших људи. У Лос Анђелес долазе и људи које зна из свих других градова, па тако има једну праву интернационалну заједницу, како у шали додаје.

А њена свакодневица изгледа овако: сваки дан покушава да се рекреира, ујутро се, углавном, чује са Европом и труди се да што мање вози.

А када дође у Београд, како јој он данас изгледа, да ли јој је далек и стран или је и даље то онај стари Београд са свим својим манама и врлинама?

– Београд је увек леп, поготово са људима које волим и који живе у њему. Обожавам када су ми ту гости из иностранства, јер Београд тада сија. Сада се изводе бројни радови у граду који су закрчили центар и то ми квари ту слику. Али се надам да ће град продисати поново, што пре, кад дођем следећи пут.

Открива нам да у и у Лос Анђелесу иде на аудиције.

– Дуго сам у овом послу и у свету кастинга, нада, очекивања и једино што сам научила јесте да будем стрпљива и да се опустим и уживам у томе што радим. Чекам свој срећан број!

За свог сина Марка каже да је раздрагано, весело и срећно дете. Обожава да слуша музику и да свира све инструменте. Има потенцијал и да буде добар атлета.

– Има неку стару душу у себи. Одраста у свету уметности. За себе каже да је рок звезда. Надам се да ће изабрати оно што му иде лако и да ће музика бити увек део његовог живота – са пуно љубави прича. – На неки начин осећам да сам га већ васпитала, да је једна важна база већ утемељена и да је наш однос пун поверења, разумевања и поштовања једно према другом. За сад је ту један мали свет у којем је он срећан и лепо се развија и пред нама је пут пун питања, одговора и разних искушења. То је одрастање и живот и ја сам ту да му помогнем и омогућим да што боље себе нађе у том свету.

Објашњава нам и да Марка васпитава тако што му увек говори истину или се бар труди да му је каже и увек је искрена према њему.

На питање ко чини њен свет, одговара да су то глума и уметност.

– Мислим да кроз глуму моја личност потпуно може да се изрази и зато је највише волим. Али велики део мене је и савремена уметност, коју пратим. Одатле је изашао концепт за „Балкан проџектс”, који је за мене покрет и талас који за циљ има да прожме и повеже све путеве којима наши уметници могу да оду и неки страни да нам дођу. Желим да нека креативна снага коју имамо буде примећена и да заживи у светском контексту и да на тај начин делује – подвлачи и подсећа:

– Основала сам ту организацију и ја сам њен директор. Са пријатељима „Балкан проџектс” осмишљавамо програм. За три године, успели смо много. Ове године смо добили резиденцијални програм у Швајцарском институту у Њујорку. Прва уметница са наших простора која је већ у Њујорку имала част да отвори овај програм је Лидија Делић. Други пројекат ове године је у Кунстхале Базелу за време „Арт Базела” са уметницом Дора Будор. Њен шоу се отвара 23 маја.

Марија Каран каже да би данас била све, и глумица, и манекенка, и ди-џеј, и модни дизајнер, и певачица, и бизнисменка, и концептуални уметник, и програмер, и редитељ, фотограф…

– Али, сва срећа, глума је посао који омогућава све! Не бих се мењала и поново бих изабрала глуму или би она некако нашла мене – самоуверено каже.

Тврди да зна пуно познатих личности из џет-сет света, дружи се са њима, али не иде са њима на ручкове, не гледају заједно филмове нити летују скупа.

– Никоме није сјајан и гламурозан сваки дан. Али је важно шта радите тог дана када није. И то је нама свима важан моменат, био „селебрити” или не– подвлачи.

Открива нам и да тренира кик-бокс, пилатес, јогу, радо оде и до теретане, а воли и да вози бицикл. Храни се здраво и ужива у томе.

– Време је лепо, па су активности у природи баш популарне и чест начин дружења. Волим здраву рутину – додаје.

– Прија ми Америка. Сваки пут кад се вратим из остатка света, осећај је као да сам се вратила у будућност. Па се онда сетим да ја ту живим и супер је тај осећај. Мада, осећа се овде и тај притисак неког прогресивног капиталистичког система. Нема одмора да се стално нешто ствара и напредује. То је лепо, али за наш балкански менталитет мало превише – са осмехом прича.

Питамо је и шта мисли о ТВ програму:

– Па ТВ програм се и код нас развија. Снима се. То је јако битно. Али каскамо, јер не постоји развијен систем, а највише се то види у неком губитку идентитета. Али ради се пуно, па ће то успоставити неки стандард и мислим да ћемо стићи изнад неких само локалних и личних потреба. Серија „Пет” је добар пример једне храбрости и аутентичности.

А шта јој смета у Америци, а шта јој се свиђа?

– Смета ми неосвешћеност и незнање о политици и друштву и незнање уопште. Мада, то је генерално стање у свету када погледамо ко су све председници и шта се све дешава. Смета ми расизам, јер сам била убеђена да га нема. Прошлост мора да се пусти да оде да би дошла садашњост. А свиђа ми се све што је ово друштво направило боље! Свиђа ми се да има места за нове успехе, да постоји систем и да неко ко ради и ко је вредан, сигурно ће успети – каже за крај разговора Марија Каран.