О раду Центра за социјални рад „Сети Сава“ у Нишу обавили смо разговор с Лидијом Станковић, дипломираним социологом, помоћником директора центра.
„Центар за социјални рад пружа корисницима широку палету услуга и, уз нашу помоћ, грађани остварују многа права.“
„По броју корисника, на првом месту је новчана социјална помоћ која се исплаћује из државног буџета. Не ради се о личном праву, већ о праву које остварује породица или домаћинство. Новчана помоћ се креће у распону од осам до двадесет хиљада динара месечно, а право на овај вид помоћи се одређује индивидуалним приступом наших стручних служби. Увек се прикупљају подаци за читаво домаћинство – о радном, имовинском и здравственом статусу чланова. Свако домаћинство је прича за себе.“
Како се креће број корисника новчане социјалне помоћи последњих година?
„Приметно је да се број корисника новчане социјалне помоћи смањује. На крају 2014. године, било је 7 094 корисника новчане социјалне помоћи у Нишу, а на крају 2017. године било их је 6 785. Наглашавам да се не ради о броју лица која користе новчану социјалну помоћ, већ о броју домаћинстава. Просечан број чланова домаћинстава корисника новчане социјалне помоћи је око три, тако да око двадесет хиљада људи у Нишу добија новчану социјалну помоћ.“
„Ранијих година, у време највеће незапослености, број корисника новчане социјалне помоћи у Нишу је достизао чак до једанаест и по хиљада. Иначе, постоји јасна корелација између броја корисника социјалне помоћи и броја незапослених.“
„Поред наведеног, имамо и широку лепезу других видова помоћи које пружамо буџета државе или локалне самоуправе. Грађани Ниша могу остварити право на бесплатни оброк за радно неспособна лица које дистрибуира Студентски центар. Ово право користи око хиљаду људи. Ранијих година, уместо топлог оброка, дељени су пакети с прехрамбеним производима, па је број корисника био већи.“
„Грађани с ниским примањима могу остварити и право на субвенције за плаћање комуналних трошкова и на бесплатну електричну енергију.“
„Постоји и програм једнократне помоћи кроз радно ангажовање у трајању од сто радних часова за радно способне, као и једнократна помоћ која се даје радно неспособним лицима ради набавке лекова и у друге сврхе.“
„Старија лица су корисници интегрисаног сервиса у својим домовима – посећује их тим у коме су домаћица, мајстор који може да им обави ситне поправке, правник, психолог…“
„Постоје и нематеријални видови помоћи. Радимо на превенцији насиља над старијим особама, превенцији насиља и занемаривања деце, а често помажемо и правним, психолошким и другим саветима својим корисницима.“
„Центар за социјални рад ,Свети Сава` из Ниша пружа 56 облика социјалне заштите које користи 36 категорија корисника.“
На који начин помажете деци?
„Деца и самохрани родитељи су, у сваком случају, приоритет у раду нашег Центра, у свим правима и свим услугама. Наш централни концепт је најбољи интерес детета.“
„Помажемо породице с више деце које често остварују различите видове материјалне помоћи.“
„Домаћинства која имају децу увек имају предност у остваривању својих права и коришћењу наших услуга.“
Како се кретао број деце која су корисници ваших услуга претходних година?
„Током 2014. године имали смо 9 603 поступања при којима се радило о социјалној помоћи деци, а током 2017. године имали смо 8 556 таквих поступања. Обим услуга које пружамо деци се постепено смањује. (Наглашавам да број поступања представља број свих услуга које пружа Центар, тако да је број корисника социјалне помоћи мањи од броја поступања – некоме може да се помогне два или више пута током године.)“
Каква је улога Центра у поправљању демографске слике народа?
„Центар за социјални рад помаже пронаталитетну политику Владе Републике Србије. Најновији пример је програм грантова који се додељују младим брачним паровима на селу ради поспешивања привредних активности (пољопривреде или неке друге), али паровима који имају децу или намеравају да прошире своју породицу. Тако се стварају услови за биолошки опстанак сеоских средина.“
Да ли се може рећи да је сиромаштво фактор који негативно утиче на наталитет грађана Ниша и Србије?
„Нема једнозначности између економског положаја и броја деце у породици. Корелација између материјалног богатства и бројности потомства постоји, али није изражена. На број деце, много више утичу културни обрасци, стил живота, менталитет становништва.“
„По мени, треба подстицати рођење другог детета у породици. Много родитеља, рођењем првог детета, задовољи своју психолошку потребу за породом и ту се, једноставно, заустави.“
Има ли злоупотреба ваших услуга и права на социјалну заштиту?
„Постоје случајеви злоупотребе права на новчану социјалну помоћ, а, у мањој мери, и на остале облике материјалне помоћи. Стално позивамо грађане да пријављују такве случајеве. Око половине тако примљених пријава се испостави основаним.“
„Највећи проблем нам је мали број радника Центра који се баве контролом оправданости додељене социјалне помоћи.“
Обим новчане социјалне помоћи се смањује последњих година. Има ли ваших услуга чији се обим повећава?
„На жалост, све је више жртава породичног насиља, расте број разведених бракова, број малолетних деликвената и других облика социјалне патологије.“
„Наше друштво је друштво у аномији. Старе друштвене вредности су нестале, а нове нису успостављене. Морал се суновратио. Не постоји чврста друштвена регулација; не постоје правила којих би се сви придржавали.“
„Нама је, као друштву, потребан културни консензус, треба оформити платформу вредности у друштву.“
„Културна, политичка и друштвена елита Србије треба да омогуће стварање јединства националног бића системским приступом успостављању, бар неколико, основних моралних вредности.“
Тако нам је Лидија Станковић, искусни социолог, представила своје виђење друштвене кризе у којој се налазимо. Шта друго рећи, него да је наша саговорница потпуно у праву. Није наталитет у Србији низак само због израженог сиромаштва и незапослености. Наталитет у Србији је низак, првенствено, због квалитета друштвене и индивидуалне свести које достижемо.
Ниш, август 2018. године
Текст и фото: Љубомир Костић
(Израду овог медијског садржаја суфинансираo је Град Ниш. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не одражавају ставове органа који је доделио средства)
